Kostić i Vlahović: Biznismenima nije mesto u politici
Nedavno okupljanje poznatih srpskih preduzetnika u „Pokret privrednika“ sa ozbiljnom namerom da putem predstojećih izbora dobiju resor u vladi otvorilo je pitanje da li je bolje zameniti direktorsku fotelju ministarskom.
Dva bivša političara, Aleksandar Vlahović i Miograd Kostić, koji se danas bave biznisom, u razgovoru za „Alo!“ ipak upozoravaju da aktivnim biznismenima nije mesto u politici i da oni sebe tu više ne vide.
Partner u „Eki investmens“ Aleksandar Vlahović, koji je u vladi Zorana Đinđića bio ministar za privredu i privatizaciju, kaže da se ne može biti i jedno i drugo:
– Da li je privrednicima mesto u politici?
– U svakoj zemlji privrednici imaju uticaj na politiku u smislu da svojim idejama i predlozima pomažu izvršnoj vlasti da formulišu odgovarajuće projekte. Međutim, ne mislim da privrednici treba da budu profesionalni političari, u tome treba povući jasni granicu.
– Šta je garant da ulaskom u politiku privrednik neće iskoristiti državnu funkcije za lično bogaćenje?
– Garant su jasno zakonodavstvo i precizni regulatorni okviri, koji isključuju bilo kakva diskreciona prava koje bilo ko unutar vlade može da iskoristi za interes koji nije u skladu sa javnim interesom. Lično mislim da neko ko želi da se bavi politikom treba da uskoči u političke vode i nastavi samo time da se bavi.
– Na koji način biznismeni ulaskom u politiku mogu da doprinesu boljitku države?
– Morao bih najpre da vidim kakve su ideje, cilj i program tih privrednika da bih to ocenio.
– Da li biste se vratili u politiku?
– Ne razmišljam o ponovnom političkom angažovanju.
Predsednik „MK grupe“ Miodrag Kostić, koji je u periodu od 1996. do 2000. godine bio politički direktor Demokratske stranke, takođe ne veruje da se istovremeno uspešno mogu voditi i kompanija i ministarstvo.
– Da li je privrednicima mesto u politici?
– Ako mislite na aktivno bavljenje politikom, mislim da nije. Razlog je što se ne može u isto vreme voditi firma i ministarstvo. Sa druge strane, ako se predsednik jedne uspešne firme, sa više hiljada radnika, opredeli za jednu stranku, verovatno će imati problema sa radnicima koji su članovi različitih partija. Zbog toga lično mislim da se aktivan biznismen, koji u operativnom smislu vodi kompaniju, ne treba baviti politikom, bolje rečeno, ne treba da bude predsednik stranke ili ministar. Ukoliko je takav biznismen spreman da napusti kompaniju ili ukoliko aktivno ne učestvuje u vođenju poslova, a ima ambicija da svojim znanjem i iskustvom doprinese boljitku Srbije, svakako bih podržao takav angažman.
– Šta je garant da dolaskom na vlast privrednik neće iskoristiti državnu funkcije za lično bogaćenje?
– A šta je garant da neće neko ko nikad nije bio u privredi uraditi to isto? U svakom slučaju, nije dobro da nekome prva funkcija bude ministarska, već tu treba da bude neko ko je već prošao sve segmente napredovanja u karijeri i ko je dokazao da je pre toga bio uspešan u onome čime se bavio. Ne može ni loš privrednik da bude dobar ministar, ali je velika verovatnoća da će dobar privrednik biti dobar ministar.
– Na koji način biznismeni ulaskom u politiku mogu da doprinesu boljitku države?
– Možda je za to najbolji primer Singapur, kao jedna od najefikasnijih država na svetu. Da biste tamo mogli da se kandidujete za predsednika ili premijera, morate imati najmanje tri godine iskustva u vođenju firme koja je za to vreme uspešno poslovala. Zašto tako ne bi bilo i u Srbiji? Da nam na visokim državnim funkcijama i u ministarstvima koja se bave ekonomijom budu uspešni privrednici, pod uslovom da su iza sebe ostavili uspešne firme.
– Da li biste se vratili u politiku?
– Nemam ambicije da se vratim u politiku.
