Ruski gasovodi podelili Evropu
Novi gasovod između Rusije i jugoistočne Europe izazvao je zabrinutost u Evropskoj uniji, iako je u ovaj projekt uključena i nemačka kompanija Vintershal, a bivši kancelar Gerhard Šreder je njegov glavni zagovarač.
Energetski div pod ruskom državnom kontrolom Gazprom planira, zajedno sa zapadnim partnerima, dva ogromna projekta gasovoda čiji je cilj, kako tvrdi, da se osigura snabdevenost Evrope ovim energentom. Međutim, kritičari tvrde da će ovim projektima samo porasti zavisnost EU od Rusije.
Drugi naftovod Južni tok, koji neće početi da funkcioniše pre 2015. godine, takođe će isporučivati prirodni gas iz Rusije, ali će ići ispod Crnog mora do Bugarske, gde će se razdvojiti u dva kraka. Jednim će se snabdevati Grčka i Italija, dok će drugi prolaziti kroz Rumuniju, Srbiju, Mađarsku, Sloveniju i Austriju.
Hrvatska, iako je bilo u planu da i kroz nju ide magistralni vod, tek je u martu 2010. odlučila da se priključi projektu. Planirano je da jedan manji krak gasovoda uđe u Hrvatsku, ali još nije odlučeno na kom mestu. Za sad se kao mogućnost spominju Srbija i Slovenija. Hrvatski stručnjaci su u vreme potpisivanja sporazuma sa Rusijom o ovom projektu govorili i o planovima da se iz Hrvatske na taj način gasom obezbeđuje i BiH.
Ali neki u EU izražavaju zabrinutost da bi se ovim projektima povećala zavisnost Evrope od Rusije. Trenutno, Rusija obezbeđuje oko četvrtinu evropskih potreba za gasom.
U međuvremenu, većina kritika koje su svojevremeno bile upućivane Severnom toku utihnula je, čak su se i najveći kritičari, kao što je bila Poljska, nekako smirili.
