Stočari kupovinom spasli mlekaru
Nakon tri godine uspešnog poslovanja, svaka deonica ove mlekare vredi 110 evra, odnosno deset-jedanaest puta više nego što su ih stočari platili na berzi.
Još pre ulaska u Evropsku uniju maja 2004. godine, Slovenija je pune tri sezone i u praksi primenjivala sva pravila ponašanja te velike zajednice. Država je, čak, davala mlekarama značajne stimulacije da bi otkupljivale svo ponuđeno mleko. Osnovni cilj bio je da se održi što veća proizvodnja, posebno u ruralnim sredinama. Tako je firma Pomurske mlekarne u Murskoj Soboti, koja postoji već pola veka, dobijala pet miliona evra godišnje i prerađivala 100 miliona litara mleka.
Stimulacije su bile tolike da nije bila bitna izvozna cena. Ali sa ulaskom u Evropsku uniju sve mlekare u Sloveniji su pretrpela šok, jer je bilo teško zaraditi tih pet miliona evra isključivo na tržištu. Tako je ova mlekara u 2006. i 2007. godini došla u situaciju da nije imala obrtana sredstva, a banke nisu želele da joj odobravaju kredite. Pretila je opasnost da ostane bez sirovina. Spas je stigao od stočara – proizvođača mleka okupljenih u pet zadruga. Tako je oko 2.000 stočara, srazmerno svom učešću u prodaji mleka u zadruzi, od zaposlenih, za samo milion evra na berzi kupilo 70 odsto od ukupno 100.000 deonica ove mlekare. I sve je krenulo na bolje. Nakon tri godine uspešnog poslovanja, svaka deonica ove mlekare vredi 110 evra, odnosno deset-jedanaest puta više nego što su ih stočari platili.
Na osnovu odgovarajućih projekata, stigao je novac iz evropskih fondova, banke su počele da daju kredite za razvoj fabrike. Godišnji promet je iznosio 45-50 miliona evra. U pogonima u Murskoj Soboti i Ljutomneru godišnje se prerađuje preko 100 miliona litara mleka u sveže sterilisano, u različite vrste sireva i jogurta, mleko u prahu, dezerte, pudinge, surutku i druge proizvode koje zahteva tržište.
Čak 30 odsto proizvodnje ide u izvoz, prvenstveno u bivše jugoslovenske republike, ali i u Mauritaniju, Vijetnam i druge države u svetu, a vode se razgovori i o plasmanu i u Srbiju u Rusku Federaciju. Svakog meseca stočari dobijaju izveštaj o finansijskom poslovanju, investicijama i očekivanim teškoćama u svojoj mlekari.
-Radimo po francuskom modelu saradnje sa proizvođačima mleka, rekao je Andrej Horvat, direktor proizvodnje u Pomurskim mlekarana u razgovoru sa članovima Društva agrarnih novinara prilikom nedavne posete Sloveniji. –Svaki mesec-dva usklađujemo cene u odnosu na prosek slovenačkog tržišta. Ne možemo da pratimo cene u Evropskoj uniji. U Francuskoj se, na primer, biomleko plaća i 45 evrocenti za litar. Za ekstra kvalitetno mleko plaćamo 33 evro centi po litru. Praksa je pokazala da je početkom godine jedna cena, a u novembru i decembru druga s ciljem da stočari ne uđu u gubitak.
Saradnja između proizvođača sirovina i mlekare, kako ističe Andrej Horvat, podeljena je tako da zadruge brinu o tome da u svom sastavu imaju što više dovoljno obučenih stočara, što je rezultiralo u visokom kvalitetu mleka. Zato se organizuju zimske škole.
Iskustvo Pomurske mlekare nedvosmisleno ukazuje da je moguće postići visok stepen međusobnog poverenja između proizvođača i prerađivača. Zato su gotovo svi stočari sa ovog podrućja verni svojoj mlekari. Slična praksa postoji i u mlekari u Celju, gde su stočari, preko svojih zadruga, vlasnici 75 odsto akcija.
Slovenija podržava i proizvodnju u mini mlekarama posebno u ruralnim sredinama udaljenim od većih gradskih centara. Neki stočari, koji se bave seoskim turizmom, samostalno proizvode sireve ali i oni moraru imati HACCP certifikat.
