Bajec: Do sada uspešno operisano 20 gojaznih pacijenata
Tim hirurga Kliničkog centra Srbije (KCS), sa direktorom tog centra dr Đorđem Bajecom na čelu, predstavio je na Kongresu hirurga u Hamburgu stručni rad kome su inostrane kolege dale visoke ocene. Stručnjaci KCS govorili su o svojim uspesima i iskustvima u organizaciji Centra za operaciju gojaznih, što može da bude pozitivan primer za stvaranje centara širom sveta gde još ova metoda nije zaživela, rekao je Tanjugu dr Bajec.
On je podsetio da su u Centru za laparaskopsku hirurgiju KCS sredinom juna ove godine izvedene prve operacije ekstremno gojaznih osoba i da je do sada operisano njih 20. Prema njegovim rečima, nova usluga izazvala je veliko interesovanje kod pacijenata, jer sada imaju mogućnost da u našoj zemlji i o trošku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje reše problem sa suvišnim kilogramima što je najčešći uzrok mnogih ozbiljnih oboljenja.
Bajec je istakao da je problem gojaznosti u Srbiji procentualno isti kao u svetu i da se radi o vrsti epidemije i hiljadama ljudi koji su potencijalni pacijenti za operaciju. Prema njegovim rečima, radi se o pacijentima koji su takođe potencijalni bolesnici od raznih hroničnih bolesti koje prate gojaznost (kardiovaskulrna oboljenja, dijabetes…), a prepoznavanje tog problema ga unapred prevenira.
Bajec je naglasio da država finansira ograničen broj pacijenata koji moraju da prođu brojne preglede, a potom se konzilijarno donosi odluka o operaciji pacijenta koja košta tri hiljade evra po pacijentu. Bajec ističe da telesna težina nije merilo za operaciju, već bodi mas indeks koji se izračunava na osnovu telesne površine i mase i onda se određuje koja će hirurška procedura biti primenjena. Pacijenti se mogu operisati i o svom trošku (3.000 evra), ali moraju proći sve neophodne preglede, odnosno moraju imati medicinsku indikaciju za operaciju, a uput dobijaju od svog izabranog lekara.
Prema rečima doktora Bajeca, u KCS-u se obavljaju tri vrste laparoskopskih operacija u lečenju gojaznosti – prva je postavljanje prstena oko želuca, druga – njegovo sužavanje celom dužinom, čime se sprečava unošenje veće količine hrane, a treća je takozvani gastroenteralni bajpas. „Posle operacije, pacijenti koje pratimo godinama posle hirurške procedure, ne mogu više da jedu kao pre, jer nemaju želju i uzimaju hranu u češćim vremenskim razmacima“, kazao je Bajec i dodao da su za uspeh potrebni, pre svega, dobra volja pacijenta i stručno mišljenje. On je objasnio da operaciji prethodi dvonedeljna dijeta, potom sledi operacija, a pacijenti odlaze kući posle oko četiri dana s dobijenim uputstvom o ishrani.
