Država razočarala seljake
Seljaci još beru svoje proizvode s njiva ali kako god da okrenu – neće se ovajditi. Sigurno ne onoliko koliko su očekivali s obzirom na doskorašnje dobre cene njihove robe i procene da će letina biti berićetna. Naprotiv, poljoprivredni proizvodi sve su jeftiniji, prinosi tanji, a čeka ih, po prvim procenama, setva 30 posto skuplja od lanjske, u kojoj će se i te kako osetiti nedostatak odgovarajućih agrarnih mera i pomoći države.
Još nijedno poljoprivredno udruženje nije, doduše, iznelo precizne kalkulacije, ali sudeći po cenama repromaterijala, jasno je da je predstojeća setva trećinu „teža”. Ove jeseni neće, naime, biti regresiranog đubriva, a uz to, ono je i dobrano poskupelo. Tako će umesto lanjskih 260 evra po toni poljoprivrenici za NPK davati 390-400 evra. I prošle godine je, podsetimo, đubrivo koštalo oko 350 evra, ali je država tu odigrala značajnu ulogu intervenišući subvencijama kojih sada nema. Tako će seljaci ove jeseni plaćati đubrivo najmanje 40 posto skuplje. Seme je takođe „otišlo”, i to 20 ili 30 posto. Recimo, po informacijama iz poljoprivrednih udruženja, semenska pšenica staje od 28 do 50 dinara. Jeftinije su domaće sorte, koje idu od 28,5 do 31 dinar, dok su strane značajno skuplje.
Istovremeno, cene paorske robe padaju. Suncokret je, recimo, 30 odsto jeftiniji od lanjskog. Uljare su obnarodovale otkupnu cenu od 31,5 dinar za kilogram ove uljarice, uključujući PDV, a prošlogodišnji suncokret koštao je 42 dinara.
– Opet je očigledan nekorektan odnos prerađivača prema nama. Oborili su cenu našeg proizvoda, a nisu spustili cenu ulja. Takođe, nama su, na osnovu lanjske dobre cene suncokreta, „odrapili” repromaterijal i skupo smo ga platili, a onda su nas dokrajčili u otkupu – kaže za „Dnevnik” veliki proizvođač suncokreta Dragiša Borić iz Lukićeva.
Pomoćnik ministra poljoprivrede i trgovine Miloš Milovanović kaže da će, iako se prinos i cene razlikuju po kulturama, gotovo svih industrijskih biljaka biti dovoljno da se pokrije domaće tržište i preostane nešto za izvoz. Ukupna proizvodnja hlebnog žita iznosi 2,1 miliona tona, što znači da, kada se namire domaće potrebe, može preostati oko 500.000 tona za izvoz, a cena je već ustaljena i kreće se između 17 i 18 dinara kilogram.
Milovanović napominje i da velika nestabilnost svetskog finansijskog tržišta ima uticaj na kretanje cene pšenice na svetskim berzama i nejasno je kako će se konačno odraziti, pogotovu ako se uzmu u obzir nagoveštaji nove ekonomske krize. Po njegovim rečima, suša u proteklih nekoliko nedelja doprineće smanjenju očekivanog prinosa od 6,9 miliona tona kukuruza, ali se prava situacija može sagledati tek posle berbe. U prvoj polovini septembra, nakon realnije procene ovogodišnjeg roda, u zavisnosti od prosečnog prinosa i cene kukuruza na svetskim berzama, moći će da se predvidi trend domaće cene. Ona se sada kreće od 18,3 do 18,8 dinara kilogram bez obračunatog poreza, a ukoliko tražnja ne poraste, ne bi trebalo očekivati značajnije promene na tržištu kukuruza i pšenice, ističe Milovanović.
