ECB samo pogoršava krizu
Malo je ko u Evropskoj uniji mogao odahnuti zbog prognoze da eurozoni verovatno ne preti recesija s dvostrukim dnom, koju je izneo Standard & Poor’s. Ta je izjava ostala u senci smanjenih projekcija privrednog rasta, što znači da se krize nećemo tako brzo rešiti, piše hrvatski index.hr.
Sumornim ekonomskim statistikama u dobroj meri doprinose i Evropska centralna banka (ECB), odnosno njen predsednik Jean-Claude Trichet. Mnogi će se finansijski stručnjaci složiti da je Francuz pobrkao prioritete; ECB ne samo da ne doprinosi ekonomskom oporavku, već ga i usporava!
Šefovi ECB-a zadnjih su godina demonstrirali talent podizanja kamatnih stopa u najgorem mogućem trenutku. Učinili su to u junu 2008. godine, kada je kriza taman kucala na vrata, a onda ponovo u aprilu i junu ove godine, taman kada se činilo da bi mogao uslediti privredni preporod.
Trichet ima svoje razloge za ovakvu politiku. Šef ECB-a podizanje kamatnih stopa opravdava strahom od inflacije. U više navrata je Trichet izjavio da mu je glavni prioritet očuvanje finansijske stabilnosti, pa ECB-ove kamatne stope pokušava koristiti kao instrument za regulisanje cena na tržištu eurozone.
Istina je da su stope inflacije, usprkos krizi, ostale relativno niske. Ali takođe je činjenica da eurozona ima puno većih problema od inflacije: visoka nezaposlenost, usporeni privredni rast i pokušaji Grčke, Portugala, Irske, Španije i Italije da izbegnu bankrot trebali bi imati prioritet. Podizanjem kamatnih stopa šef ECB-a pogoduje samo jakim ekonomijama poput Nemačke, dok svi ostali trpe negativne posledice.
James Surowiecki u uglednom časopisu New Yorker vrlo je jednostavno sumirao osnovne probleme eurozone: premalo rasta i previše duga. Za oba problema delomično je odgovorna i politika ECB-a, koja pravi svojevrsni zatvoreni krug: podizanje kamatnih stopa rezultira skupljim zaduživanjem, čime se usporava privredni rast. Čak i kada ECB kupuje obveznice Italije i Španije da bi te zemlje spasila od bankrota, time samo „krpa“ rupe koje je sama stvorila, tvrdi Surowiecki.
U kontekstu dužničke krize, pogrešna politika ECB-a dodatno dolazi do izražaja. Većina evropskih zemalja ionako su primorane na rigorozne mere štednje i rezanje potrošnje, što već samo po sebi ograničava privredni rast. Kada uz to i središnja banka odbija svaku pomisao na ekspanzivnu politiku, možemo govoriti o ekonomskom ekvivalentu „šutiranja mrtvog magarca“.
Naime, zbog dužničke krize čak ni jake ekonomije ne mogu prosperirati od niskih kamatnih stopa i zauzdavanja inflacija. Istina je da Nemačkoj ne odgovara pad vrednosti robe koju izvoze u ostatak Evrope. Ali još manje im odgovara privredni krah i pad kupovne moći u zemljama s kojima posluju. Svi su na gubitku, a šefovi ECB-a i dalje ne pokazuju da su naučili lekciju. „ECB provela je ovu godinu u borbi protiv fantomske pretnje inflacije. Vreme je da se suoče s pravom pretnjom recesije“, zaključuje Surowiecki.
