Premijera „Poslednje plovidbe“ na Dunavfestu

Premijernim izvođenjem muzičko-scenskog dela „Poslednja plovidba“, u režiji Nebojše Bradića, 31. avgusta počinje prvi „Dunavfest“ koji, po rečima Bradića, predstavlja novu inicijativu od značaja za kulturni razvoj i kulturno nasleđe Beograda i Srbije.

„Dunavfest povezuje dobru ideju Dunavske strategije i pilot projekat “Dunavske tvrđave“ – koje predstavljaju kulturna dobra i adut Srbije za evropske integracije“, kazao je Bradić.

Bradić, koji je jedan od članova Umetničkog saveta festivala, izrazio je uverenje da je „Dunavfest“, nova inicijativa pokrenuta ove godine, od velikog značaja za kulturni razvoj i kulturno nasleđe Beograda i Srbije.

Govoreći o svojoj predstavi, on je kazao da je reč o delu koje na dobar način „povezuje istoriju i kulturno nasleđe Beograda, kao i kraj 18. veka, odnosno početak 19. veka sa našim dobom“.

Predstava „Poslednja plovidba“ o egzekuciji grčkog pesnika i nacionalnog heroja Rige od Fere i njegovih drugova u Kuli Nebojša, počeće u Zemunu, kod restorana „Venecija“, odakle će brod sa putnicima – gledaocima krenuti ka Kuli Nebojša.

Gledaoci će, kako je rekao režiser, imati priliku da u dobro rekonstruisanom objektu Kule Nebojša, pogledaju posebnu inscenaciju i finalni čin predstave.
 
On je objasnio da se u predstavi, vraćajući se u vreme sa kraja 18. i početka 19. veka, kada je ubijen Riga od Fere, govori zapravo o balkanskim narodima.

„To su slike iz srpske i grčke istorije, tragično povezane, u kojima su balkanski narodi uvek bili “džigerica na vučjoj gozbi“ velikih naroda. Ta istorija se često ponavljala i uvek je dobro podsetiti se takvih slučajeva i naravno progovoriti jezikom savremenog pozorišta i umetnosti“, naglasio je Bradić.

Reditelj je primetio da je „Poslednja plovidba“ performans kome će dobro doći svi „slučajevi“ koji se dogode na brodu kao posebna okolnost.

„Kada izvodite predstavu na otvorenom, vi uključujete prirodu, zvukove grada, saobraćaj, očekujete da će možda dunuti vetar, pasti kiša ili će grejati sunce. To je deo predstave i posebnog doživljaja koji gledalac i učesnik u predstavi imaju. To je izazov festivala na otvorenom i inspiriše“, rekao je Bradić.

U ovom ambijentalnom projektu učestvuje više od 40 izvođača – glumci predvođeni Pavlom Pekićem i Andrejem Šepetkovskim, zatim pevačica Svetlana Spaić, deo Gudača sv. Ðorđa i bubnjari Muzičke škole „Stanković“.
 
Na pitanje o budućnosti predstave, Bradić je rekao da je komad napisan isključivo za festival i da je planirana poseta na tri izvođenja, uključujući vožnju brodom, ukupno 300 ljudi.

Kad je reč o programu „Dunavfesta“, Bradić je kazao da će posetioci do 11. septembra imati priliku da prisustvuju premijernom izvođenju muzičko-scenskog dela „Istar“ kompozitora Ivana Brkljačića, zatim zajedničkom koncertu lautiste Edina Karamazova i soprana Katarine Jovanović pod nazivom „Ostrvo“.

Program obuhvata i više koncerata u prostoru Barutane, multimedijalni program za najmlađe „Ale i bauci“ Rastka Ćirića, izložbe, nastup Gudača sv. Ðorđa.

Bradić, pored toga, priprema novu dramatizaciju Andrićeve „Proklete avlije“, u koprodukciji tri teatra u Užicu, Tuzli i Virovitici sa glumcima iz ovih pozorišta

„Zanimljivo je iskustvo da Andrić koji na neki način predstavlja zajedničko kulturno nasleđe povezuje tri institucije i tri susedne države i na taj način se nastavlja misija koju kultura ima, a to je da bude most između različitih zemalja“, istakao je reditelj i najavio premijeru predstave u Virovitici za kraj septembra, a zatim u Tuzli i Užicu.
 
Rad na ovom projektu za Bradića je izazov.

„U prilici smo da razgovaramo jezikom koji svi razumemo, radimo pisca koga svi poznajemo, a da o tome promišljamo na način koji je vrlo jednostavan, jer pozorišni jezik, svejedno na granice, uvek nađe mogućnost za komunikaciju“, ocenio je on.

Bradić je objasnio da će nova postavka Andrićevog dela biti drugačija od „Proklete avlije“, koju je radio 1999. i koja još uvek „živi“ u Kruševcu.

„Predstava ima neku vrstu odnosa prema sadašnjosti, jer Andrić je pisac za sva vremena i treba ga samo čitati u dosluhu sa ovim vremenom i sve što se dešava 2011. može na neki način naći mesto i u našoj “Prokletoj avliji“, kazao je Bradić.

On će režirati u Narodnom pozorištu u Beogradu operu „Karmen“ Žorža Bizea, čemu se, kako je rekao, unapred raduje, jer mu muzički teatar predstavlja veliko zadovoljstvo.

„Karmen“ je jedna od najvećih i najzahtevnijih opera, zbog muzike i spektakla koji omogućava, te je veliki izazov i za reditelja, kao i za soliste i ansamble“, kazao je on.

Bradić nije želeo da otkriva pojedinosti, ali je obećao drugačiji kontekst koji će tu veliku partituru približiti savremenom gledaocu.