Dejli mejl: Dobrodošli u Četvrti Rajh
Jučerašnji sastanak povodom krize između Angele Markel i Nikole Sarkozija izazvao je veliku pažnju svetske javnosti i doveo do različitih mišljenja šta će se desiti posle ovog susreta. Jedina stvar koja se i desila pod uticajem ovog sastanka je da je opet zabeležen pad na evropskim berzama. Razlog – Merkel i Sarkozi nisi saopštili nikakve konkretne mere.
Ali današnji komentar Dejli mejla o sastanku nemačke kancelarke i francuskog predsednika ima neke dugoročnije poglede na celu situaciju.
Sajmon Hefer, komentator ovog britanskog lista, na početku teksta podseća na povod ovog sastanka, to su prošlonedeljne varijacije, a pogotovo ističe potrese koji su zahvatili neke od najuticajnijih evropskih banaka, većinom u Francuskoj. Kancelarka Merkel je, kako piše Hefer, uspela da iskoristi teško zarađeni novac nemačkih poreskih obveznika da izvuku iz krize rasipničke(razuzdane) zemlje evrozone bez političkih posledica. „Teško da će ovakva situacija potrajati, a to zna i gospođa Merkel“, kaže Hefer.
Sastanak Merkelove i Sarkozija Hefer komentariše kao „usiljeni razgovor o zemljama evrozone koje su nasilno terane da balansiraju svoj budžet i smanje svoj dug kroz ’’pravi evropski ekonomski vladin pokret’’ sačinjen od svih državnih glavešina“.
On smatra da je ovim „učinjen prvi korak prema jedinstvenoj fiskalnoj uniji koja će dozvoliti Nemačkoj da diktira finansijske uslove za ostatak Evrope.“ Hefer smatra da je Nemačka jedina jedina zemlja koja može to da učini, jer su ostale zemlje ili propale ili su na putu da to učine.
Komentator Dejli mejla smatra da se kriza posle vrelog leta, širi na sever, da su individualna izvlačenja zemalja iz krize su pokušana, ali bez uspeha i da bi „samo idiot pomislio da bi tako nešto moglo da uspe jer se leče samo simptomi evropske krize, a ne i uzroci.“
„Sluteći po tržištu, kada bi svi mogli da budu kao Nemci i trošili samo mrvicu više nego što zarade, onda bi sve funkcionisalo,“ piše Hefer. „Nemačka je bila u ruševinama 1945. ali onda je investirala u industriju, razvila prvoklasno obrazovanje, uvela inovacije, povećala svoju produktivnost i konkurisala na tržištu po kvalitetu, a ne po ceni,“ smatra Hefer i zaključuje da je Nemačka „tokom sledećih 60 godina pobedila u miru kompletno, kao što je kompletno izgubila rat.“
Ako će evro da preživi,a sa njime i Evropski projekat, ostalih 16 zemalja evrozone će morati da budu više nalik Nemačkoj, smatra Hefer, a to znači potpunu fiskalnu uniju u kojoj Nemačka, kao najmoćnija ekonomska sila EU, kreira pravila i čini ih obaveznim. „Ovo bi donelo gubitak suvereniteta koji nije viđen u mnogim zemljama još od čelične čizme III Rajha pre 70 godina.“
Hefer objašnjava i šta znači fiskalna unija: to je jedna ekonomska politika, zajednički porez, ista socijalna struktura, dug i ista ekonomija, kao i isti ministar finansija. „Sve gorepomenuto bi bilo Nemačko“. Nemačka je već ’’ubrizgala’’ 120 milijardi eura u fond za izvlačenje zemalja iz krize, koji je ’’težak’’ 440 milijardi evra, ona je peta najveća ekonomija u svetu, što znači da bi nametanje njenog načina rešavanja problema, kod ostalih 16 nacija, dovelo da velike internacionalne rezigniranosti, smatra Hefer. Nemačka ima takođe i drugi razlog zašto mora da podupre svoje partnere: 42 % njenog izvoza ide u evrozonu, a samo u Francusku ide izvoz koji vredi preko 90 milijardi evra godišnje.
Međutim, skorašnji izveštaji pokazuju da se usporava potražnja za nemačkim dobrima, kao i nemački rast. Da bi Nemačka nastavila da prosperira, Evropa mora da prosperira sa njom. Ali nemilosrdno rešenje će možda morati da bude nametnuto da bi se to desilo. Da bi se evropski projekat nastavio, Nemačka neće morati samo da ga osigurava već i da ga kontroliše .
Alternativa masivnog predavanja suvereniteta Nemačkoj od strane ostataka evrozone bi bila da se ekonomske politike Grčke, Irske i Portugala kreiraju u Berlinu, smatra Hefer. To bi osiguralo tržišta, ali takođe bi uklonilo svaki pojam demokratije iz tih 16 zemalja: jer jednom kad izgubite kontrolu svoje ekonomije, gubite svoj suverenitet.
„Svaki odsek koji se bavi troškovima u svakoj vladi evrozone bi imao svoju ekonomsku politiku kreiranu u staroj prestonici Prusije. Alternativa im je propast.“
Hefer više nego originalno završava svoj komentar. Poslednje dve rečenice glase:
„Tamo gde Hitler nije uspeo vojno da osvoji Evropu, moderna Nemačka uspeva kroz trgovinu i finansijsku disciplinu. Dobrodošli u Četvrti Rajh.“
