Bez srpskih pisaca u crnogorskim školama
Nekadašnji predmet srpski jezik i književnost, sada crnogorski jezik i književnost, pored očiglednih promena u nazivu, doživeo je i neke mnogo veće i ozbiljnije promene.
Sa dolaskom novog bukvara koji je juče stigao u crnogorske škole, uočene su i promene u nastavnom planu i programu u kojem je najupečatljivije da su mnogi pisci koji su do sada izučavani, potpuno zanemareni ili se pojavljuju sporadično.
Profesor književnosti Bosiljka Tomić kazala je da je u programu za osnovnu školu i gimnaziju, za Nastavni predmet crnogorski jezik i književnost, došlo do masovnog izostavljanja pisaca dobitnika prestižne „Njegoševe nagrade“. Kako je navela: „Velika pesnikinja i dobitnica Njegoševe nagrade 1984. godine Desanka Maksimović u nastavnom programu za osnovnu školu zastupljena je samo dva puta, u petom i osmom razredu, a ranije je njeno delo bilo zastupljeno u svim razredima, počev od prvog.“
Ona je navela da su u izostavljeni mnogi pisci iz Srbije, na čijim delima su se do sada, obrazovale čitave generacije crnogorskih učenika.
Izostavljeni su u potpunosti i : Mihailo Lalić, Oskar Davičo, Borislav Pekić, Dobrica Ćosić i Matije Bećkovića.
„U prvom razredu više nema Jovana Jovanovića Zmaja i njegove pesme Mati, Desanke Maksimović – Hvalisavi zečevi i Bajka o labudu, Mire Alečković – Vetar sejač, Stevana Raičkovića – Crtanka“, navela je Tomić. U programu za drugi razred više nema Jovana Jovanovića Zmaja, Mire Alečković, Dobrice Erića i Dositeja Obradovića.
„U trećem razredu izbačene su pesme B. Radičevića, J.J.Zmaja, V. Ilića, D. Maksimović, D. Radovića, B. Crnčevića, D. Erića, Lj. Ršumovića i Milovana Danojlića.“
Ona je ukazala i da u programu za četvrti razred više nema pesama Vojislava Ilića, Stevana Raičkovića, Dobrice Erić i Janka Veselinovića.
Takođe dodaje da u petom razredu više nema pesme – Đački rastanak,Branka Radičevića, niti pesme Dečak i pas, Danila Kiša.
„U preostalim razredima osnovne škole više nema Milana Rakića i njegove pesme – Simonida, Vladislava Petkovića Disa, Sime Pandurovića, Milutina Bojić i njegove Plave grobnice, Janka Veselinović – Hajduk Stanko, Đure Jakšića, Miloša Crnjanskog – Lament nad Beogradom„, navela je ona.
Tomić je kazala da je i izbor iz narodne poezije oskudan i nedovoljan.
„Kada se sve sagleda, očigledno je da je program za nastavni predmet crnogorski jezik i književnost planiran tako da sa tradicijom školstva u Crnoj Gori nema ništa zajedničko, sa jedinim ciljem stvaranja novog Crnogorca“, zaključila je ona.
