20 ideja koje će (mogu) svet učiniti boljim
BBC Future je sredinom novembra održao samit sa učesnicima iz celog sveta koji su predložili ideje kako da se planeta učini boljom za život. Na kraju samita, sve ideje su sakupljene na jednom mestu.
1. Način borbe protiv bakterija otpornih na antibiotike
To zovu apokalipsom antibiotika. Razvoj bakterija otpornih na antibiotike je velik problem. Heather Hendrickson sa Univerziteta Massey i njen tim misle da imaju rešenje: zaraziti ljude virusima. Ako možemo koristiti bakteriofage – nindža viruse, kako ih zove Hendrickson – da napadaju bakterije, onda se možemo boriti protiv bolesti na sasvim nove načine.
2. Visoko-leteći super mlaznjaci
Elon Musk je došao na naslovnice zbog svojih raketa koje se mogu koristiti više puta, ali postoje i jeftinije alternative: hipersonični mlaznjaci. Ta tehnologija bi uskoro mogla da se koristiti za lansiranja u svemir, smatra Michael Smart sa Univerziteta u Kvinslendu.
3. Recikliranje e-otpada u svakom gradu
Istraživač Veena Sahajwalla želi da promeni način kako gledamo na staru elektroniku. Ne kao na smeće, nego kao na blago. U vašem pametnom telefonu postoje mnogi dragoceni metali koji bi se mogli ponovo iskoristiti, ali se bacaju. Njena ideja su ‘mikro-fabrike’ u svakom gradu koje bi mogle vaditi te materijale za recikliranje.
4. Gradovi ekološki prihvatljiviji za okeane
Zeleni inženjering postalo je često viđeno u gradovima. Emma Johnston iz Sydneyja smatra da moramo početi da razmišljamo kako gradovi deluju na okean: tzv. plavi inženjering. Bez njega obalni gradovi menjaju lokalne morske ekosisteme, a gradovi iz unutrašnjosti zagađuju more.
5. Putovanje do zvezda ne treba biti industrijsko i sterilno
Ako ćemo putovati do Marsa i dalje, biće to neudobno izvesti u metalnoj kutiji. Rachel Armstrong sa Univerziteta u Njukastlu predlaže da počnemo razmišljati o okolini i ekologiji svemirskih brodova i planetarnih kolonija, kako bi bile što sličnije zemlji. To će dovesti do svemirskih brodova kakve nikad pre nisu pravljeni.
6. Pametni telefoni koji paze na zdravlje
Za one s mentalnim teškoćama postoje ograničene prilike za pomoć lekara ili bliskih osoba. Helen Christensen i kolege razvijaju niz aplikacija za pametne telefone koje bi mogle pomoći u praćenju, podršci i čak lečenju osoba koje pate od depresije i drugih stanja, 24 sata na dan. Mogu otkrivati inače nevidljive signale u ponašanju.
7. Skladištenje ugljen-dioksida i buduća hrana
Morska trava i alge su standardni deo azijske kuhinje. Pia Winberg smatra da bi morska trava mogla biti bitna hrana budućnosti i ključan izvor omega-3 kiselina. Takođe, navodi i da može skladištiti ugljen-dioksid i da je time korisna za okolinu.
8. Korišćenje podataka Ubera kako bi gradovi bili pametniji
Kad se vozite Uberom, vozačev pametni telefon služi kao senzor i snima podatke o kretanju koji bi se mogli iskoristiti da se izradi bezbednosni profil grada. Uberov tim za sigurnost prolazi kroz sve te podatke kako bi pronašli načine da poboljšaju bezbednost na putevima, od identifikovanja problematičnih raskrsnica do riskantnih ponašanja u vožnji.
9. Najmoćniji oblik veštačke inteligencije
Jedno je jasno iz nedavnih napredaka u veštačkoj inteligenciji: mašine koje se mogu samostalno naučiti mogu funkcionisati bolje od ljudski programiranih prethodnika. Pretraživači Googlea, Microsofta i IBM pokazuju celom svetu da je potrebno mašinama dati sposobnost da uče. Zanimljivo je da kad samouka mašina donese odluku, a ne znamo zašto je donela.
10. Virtuelna stvarnost je stigla, ali budućnost je proširena
Ova godina je bila velika godina za virtuelnu stvarnost, ali mnogi tehnolozi veruju da budućnost leži u proširenoj stvarnosti. Za one koji ne znaju, to je grafika postavljena preko stvarnog sveta korišćenjem posebnih naočara. Pokemon Go je dokazao da to ima potencijala, ali pitanje je šta sledi? Ulice i zgrade s animiranom grafikom, što će zauvek promeniti naše gradove.
11. Uzgajanje malih mozgova u laboratoriji
Istraživači kultiviraju tkiva mozga u Petrijevim šoljama – s neuronima, korteksom, hipokampusom, itd. Ideja je da se koriste kako bi se proučavala razna stanja, od autizma do šizofrenije.
12. Alternativna ruta do čiste energije?
Male privatne kompanije imaju svoje načine na koje pokušavaju doći do energije fuzije. Jedan primer je kompanija General Fusion, koja koristi magnetna polja da stvori super-grejanu plazmu. Male su šanse, ali ako im uspe…
13. Sledeća generacija lekova leži na morskom dnu na severu
Ljudskoj vrsti preti nestanak lekova. Otpornost bakterija postaje pošast našeg doba, dok se još uvek borimo sa rakom i bolestima srca. Grupa sa Univerziteta Tromso u Norveškoj pretražuje dno Arktika za novim lekovima. Stvorenja poput sunđera i mikroalgi imaju puno potencijala u razvoju novih lekova.
14. Novi supertvrdi materijal
Novi oblik supertvrdog nanodijamanta može podneti pritisak tri puta veći od onih pronađenih u Zemljinom jezgru. U prahu se koriste u modnoj industriji, a medicina pokušava da ih upotrebi kako bi se lekovi preneli do teško dostupnih delova tela. Nanodijamanti mogu podstaći rast kostiju ili žila.
15. Pametniji način rešavanja nedostatka vode
U nekim delovima sveta, otpadna voda koja teče niz odvod – da, čak i voda iz toaleta – se filtrira dok nije čista kao izvorska voda, ako ne i čistija. To je pametan način da se pomogne područjima pogođenim sušom, a navodno i ima sladak ukus.
16. Implanti za kontrolu mozga
Nevolja s upravljanjem mašinama mozgom je ta što vam trebaju implanti na mozgu. Naprave koje se nalaze na lobanji baš nisu dobre za čitanje misli. Istraživač Nicholas Opie je sa kolegama došao do kompromisa: naprava koja se zove stentroda. Ubacuje se niže u telo i dovodi do mozga. Kratkoročno, pomoći će paralizovanim ljudima. Dugoročno, svi bi je mogli imati.
17. Radikalna ideja za rešavanje globalnog zagrevanja
Ako se stvari jako pogoršaju s klimatskim promenama, možda će nam trebati radikalna rešenja. Jedno od radikalnijih mora da su ‘svemirske sunčane naočare’. Ideja je da se instalira ogroman štit za blokiranje sunčevih zraka, oko milion kilometara od Zemlje. Mnoga su društva analizirala problem i mogućnost postoji, a budućim će generacijama možda i zatrebati.
18. Prva autonomna vozila na putevima
Autonomna vozila s kojima ćemo prvo imati kontakt verovatno će biti kamioni. Veliki kamioni s prikolicama bili bi sigurniji da se vozači ne umaraju na dugim putovanjima. Takođe, efikasniji su ako voze u grupama. To bi moglo promeniti tržište rada – vozač kamiona je najuobičajeniji posao u oko polovini saveznih država SAD.
19. Kognitivna slepa tačka koja utiče na velike količine podataka
Velike količine podataka menjaju pogled na svet. Čak 90 posto podataka stvoreno je u poslednjih nekoliko godina, ali to i znači da previše podataka može zamagliti činjenicu da znamo premalo o prošlosti. Precenjuju se kratkoročni trendovi nauštrb prošlosti; to se naziva ‘pristranost prema novom’.
20. Upijaju ugljen-dioksid iz fosilnih goriva
To su najporozniji materijali na svetu, te se mogu koristiti kao filteri za čišćenje zagađenja, ili za skladištenje prirodnog gasa, vode, vodonika ili ugljen-dioksida. Matthew Hill veruje da materijali koje razvija mogu podstaći revoluciju u budućnosti energetike i rešavanja problema gasova staklene bašte.
Izvor: Index
