Satirične priče Slobodana Simića „Švedski sto“
Zrenjaninska „Agora“ je sa svojom bibliotekom „Nova satira“ poslednje utočiste srpskih aforističara i satiričara, a jedan od najboljih Slobodan Simić je upravo objavio zbirku kratkih satiričnih priča „Švedski sto“.
Simić (48), po profesiji psihijatar, do sada je objavio pet knjiga aforizama i tri knjige satiričnih i humorističkih priča koje su ga svrstale u sam vrh srpskog aforizma i satire što potvrđuju prevodi na engleski, nermački, ruski, bugarski, makedonski i poljski jezik.
Zastupljen je u više domaćih i stranih antologija humora i satire.
Simić se oprobao i kao pisac dramskih tekstova i scenarija što se može, prema mišljenju psihologa prof. dr Žarka Trebješanina, prepoznati i u novoj zbirki satiričnih priča „koje liče na uzbudljive mini drame, sa maštovitom idejom, intrigatnim dramskim zapletom zaoštrenim konfliktom i neočekivano, šokantno, komično-nadrealno razrešenje“.
To su, kako kaže Trebješanin, crnohumorne priče „o nevarovatnom, apsurdnom i monstruoznom našem vremenu“ koje Simić svojim talentom nadmašuje.
Kolega po peru, aforističar i satiričar Aleksandar ČOtrić je ocenio da je „Simićevo pripovedanje najbolje i najpotpunije svedočanstvo o Srbiji na kraju 20. i pocetku 21. veka koji poseduje izvanredni dar uočavanja sitnica koje znače suštinu“.
Za Čotrića je on „čudotvorac koji na apsurdan način raspliće svoje pripovesti“.
Junaci ovih priča su ili obični ljudi: gubitnici, sluđeni pacijenti, nezaposleni intelektualci, polugladni penzioneri ili bekrupulozni političari (stari kao Milošević kod svetog Petra), činovnici (novi stečajni upravnik), gramzivi tajkuni, osioni mafijaši…
Konstatujući da je Simić s pravom poneo epitet „Domanovića naših dana“, Čotrić zaključuje da kod njega čitalac može „uvek da očekuje neočekivano“.
Na samo 180 strana malog formata (ova edicija ima format džepne knjige ali sa tvrdim povezom) našle su se čak 93 priče koje mogu da se čitaju i kao malo duži vicevi na najrazličitije teme.
Priče su poređane po abecednom redu a ne tematski poređane i tako pod slovom „a“ su :“Akademska“, „Akcionar“, „Apel srpskog glasača“ a završavaju „Čekanjem“.
Kao primer Simićevog smisla za crni humor može da posluži priča „Brend“ o opremanju srpskog štanda za Svetski sajama turizma gde je trebalo pokazati šta su nam “ brendovi“.
Kada je aranžer hteo da izloži ajvar i šljivovicu, skočili su Slovenac i Hrvat da oni to imaju registrovano kao svoje brendove.
Na pitanje šefa zašto nema ništa na štandu Srbije odgovor je glasio: „Ništa“ je srprski brend.
