Lekovi uzeti na svoju ruku oštećuju želudac
Bojeći se nestašica, mnogi stvaraju kućne zalihe lekova, međutim – sve je više onih građana koji se leče na svoju ruku. Nekontrolisano uzimanje lekova stvara zavisnost, a ti lekovi mogu da oštete želudac i otežaju postavljanje dijagnoze, što može imati i kobne posledice po čoveka, upozoravaju lekari.
Da je tako potvrđuju i doktori koji se svakodnevno susreću sa pacijentima koji sami sebi postavljaju dijagnozu i leče se, naravno bez uspeha. Dr Nevenka Dimitrijević iz Doma zdravlja Voždovac kaže da je oko 90 odsto pacijenata koji dođu kod nje već uzimalo lekove na svoju ruku.
– Uzimanjem leka bez recepta, pacijent kvari kliničku sliku i time nam odmaže da otkrijemo uzrok bolesti. Konkretno, antibiotici izazivaju rezistenciju i poremećaj crevne flore, a tako nastaju i gljivične infekcije. Među najčešće korišćenima su i antireumatici, koji oštećuju sluznicu želuca, a mogu da izazovu i krvarenje želuca – upozorava dr Dimitrijević.
Sudeći po tome kako se lako odlučujemo za lečenje na svoju ruku i na stvaranje kućnih zaliha, doktorka kaže da je sve češća upotreba antidepresiva, lekova u terapiji astme, dijabetesa, pomoćnih lekovitih sredstava za kijavicu i temperaturu…
Nekontrolisanoj upotrebi su doprineli pacijenti podjednako koliko i lekari kada su počeli da prepisuju tablete “za svaki slučaj“.
– U svim teškim vremenima, povećava se potrošnja lekova. Zbog nesigurnosti, ljudi povećavaju kućne zalihe stvarajući kod sebe lažnu sliku da imaju bar neko rešenje tako što imaju lekove – objašnjava dr Petar Borović iz Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.
Pored samolečenja, stvaranja kućnih zaliha, pritiska na lekare da prepisuju što više lekova, i farmaceutske kuće imaju svoj deo odgovornosti s obzirom na to da kroz farmaceutski marketing utiču na lekare da prepisuju što veći broj određenih medikamenata, a sve u cilju ostvarivanja većeg profita.
U RZZO apeluju na racionalnu potrošnju lekova i zbog svih nas, koji iz zajedničke kase plaćamo potrošnju lekova kako bi se obezbedila veća sredstva za finansiranje i drugih savremenih lekova.
Negativne posledice
Antibiotici – Česta upotreba izaziva rezistenciju, pa gube svoje dejstvo u borbi protiv bakterija. Izazivaju i poremećaj crevne flore, ali i gljivične infekcije
Antireumatici – Oštećuju crevnu i želudačnu sluzokožu, ponekad dovode i do unutrašnjeg krvarenja koje može biti opasno. Smanjuju bol čime maskiraju kliničku sliku, te nekad otežavaju postavljanje dijagnoze
Lekovi za dijabetes – Mogu da poremete nivo šećera u krvi, pa i da dovedu do nesvestice ili pada u komu
Lekovi u terapiji astme – Dovode do širenja krvnih sudova, zbog čega prevelike ili proizvoljne doze nisu dobre. Takođe, uspavljuju i obaraju pritisak
Sredstva za kijavicu i temperaturu – Sužavaju krvne sudove u nosu i oštećuju sluzokožu nosa. Lekovi za snižavanje temperature mogu izazvati mučninu i povraćanje
