Kusturica u Rusiji snima filma o Dostojevskom

Slavni srpski reditelj Emir Kusturica najavio je u intervjuu za današnje izdanje ruskog dnevnika „Izvestija“ da će uskoro završiti pisanje romana „Dragi moj Fjodor“, a zatim po knjizi snimiti film o čuvenom ruskom piscu, Fjodoru Dostojevskom.

 
„Ja sam jedan od onih Evropljana koji vole Rusiju. Uskoro ću završiti roman o Dostojevskom, a potom ću po njemu snimiti film. To ću učiniti kod vas. Nisam želeo da započinjem projekte u Rusiji sve dok nisam bio siguran u uspeh. Raditi sa Rusima i za Ruse, a nemati uspeha , to je za mene potpuno nedolično“, rekao je Kusturica.
 
Kinematografija do stanja hamburgera
 
Razgovor sa rediteljem kojeg Izvestija naziva „anfan teribl svetske kinematografije“ vođen je tokom minulog filmskog festivala „Muzika i bioskop“ u Rigi, gde je Kusturica bio počasni predsednik.
 
Reditelj je ocenio da je jedan od problema prenošenja dela Dostojevskog na filmsko platno ili ekran u tome što su njegovi junaci živeli u potpuno drugačijim uslovima od onih u kakvim živi današnja publika.
 
„Kako objasniti dilemu Raskoljnikova ’ubiti – ne ubiti’ ako televizija po ceo dan prikazuje leševe, na koje niko ne obraća pažnju“, objasnio je Kusturica.

 
Na prethodno pitanje da poveže svoje česte boravke u Rusiji i njenoj okolini, reditelj je istakao da je otkrio da su „ruska i srpska kultura sasvim kompatibilne“, a da on podržava filmove nezavisne od Holivuda.
 
„Što se tiče filmskih festivala, moj stav je – podržati svaki pokušaj zahvaljujući kojem u svetu opstaje nezavisni antiholivudski film“, rekao je Kusturica. On je naglasio da veruje da borba protiv Holivuda ima smisla, bez obzira na to kakav će biti njen ishod i istakao da njegov cilj „nije uništenje Holivuda, nego njegova promena“.
 
„Ne možete odustati. Ne možete im dozvoliti da pojednostave život i kinematografiju do stanja hamburgera. Postoje dva različita Holivuda. Jedan iz 1940. i 50-ih godina, kao centar svetskog idealizma, i sadašnji koji samo izvlači korist iz svega što mu padne pod ruku. To je nehuman koncept. Borimo se za taj prvi Holivud, protiv sadašnjeg“, rekao je Kusturica.
 
Tržište na mestu Boga
 
On istakao da nije protiv tržišta, ali da tržište „ne može biti stavljeno na mesto Boga“, da ne može sve u životu da bude regulisano novcem i upitao „da li znači da je moral nevažan, jer ga nema na Vol strit berzi“, zaključivši da svet ide upravo ka tome.
 
Kusturica je naglasio da veruje u takmičenje, a ne u novi hladni rat, kao i da je potrebno izgraditi novi treći poredak različit od kapitalizma i komunizma.
 

U odgovoru na pitanje da li je uznemiren zbog toga što Srbija formalno pristupa zapadnom svetu, on je rekao da „apsolutno nije protiv Evrope“, već da je protiv toga da Srbija bude uklještena između Istoka i Zapada i da se od „Srba prave ratni zločinci, a to nije istina“.
 
Govoreći pohvalno o ruskom savremenom filmu, Kusturica je izdvojio nekoliko autora. Pored Nikite Mihalkova, to su Aleksej Balabanov, Andrej Zvjagincev i Pavel Lungin.
 
Kusturica je u intervjuu najavio snimanje dva filma, komedije „Šuma obešenih lisica“ i „Divlje ruže, nežne ruže“, priče o vođi meksičke revolucije Panču Vilji, kojeg će igrati Benisio del Toro, pomenuo i gradnju „Andrić-grada“ u Višegradu i rekao da sebe smatra „savremenom budalom“.
 
„Volim tu definiciju, ja sam lik iz ruske književnosti, ali ne i iz života. Moj optimizam se zasniva na činjenici da ne razumem realnost. Kada bih bio realista video bih okolo jednu solidnu katastrofu“, zaključio je Kusturica.