Kukuruz već podgoreo, navodnjavanje loše
Visoke temperature, iznad 35 stepeni Celzijusa, uzrok su podgorevanja kukuruza u nekim krajevima Srbije i očekivanog umanjenja prinosa i roda te žitarice. Sistemi navodnjavanja u našoj zemlji u jako lošem stanju.
Visoke temperature, iznad 35 stepeni Celzijusa, uzrok su podgorevanja kukuruza u nekim krajevima Srbije i očekivanog umanjenja prinosa i roda te žitarice, ocenili su stručnjaci u izjavama Tanjugu, upozoravajući da su sistemi navodnjavanja u našoj zemlji u jako lošem stanju.
„Kukuruz čeka kišu koje, nažalost, još nema. Na lakšim, peskovitijim zemljištima kukururuz je već ‘podgoreo’, došlo je do odumiranja donjeg lišća“, izjavio je ekspert novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo dr Djorđe Jocković.
On je istakao da vremenska situacija vrlo nepovoljno utiče na oplodnju kukuruza, što će se takođe negativno odraziti na rod te žitarice.
Reporteri Tanjuga obišli su danas polja pod kukuruzom u ataru Kovina i na licu mesta se uverili da je suša već uzela danak, jer su stabljike kukuruza neposredno iznad zemlje počele da žute, pa čak i listovi.
Neki ratari u okolini Kovina od početka ove sedmice počeli su, uz pomoć velike pumpe, da zalivaju pojedine, veće parcele kukuruza koristeći vodu iz arterskog bunara, u blizini oranice na kojoj je ta žitarica proletos zasađena.
Stručnjaci ističu da bi rod kukuruza i drugih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji, u sušnim sezonama, mogao da bude osetno bolji ukoliko bi naša zemlja imala razvijen sistem navodnjavanja.
Srbija, doduše, ima uslove za navodnjavanje oko 1,5 milion hektara poljoprivrednih površina, a trenutno se pravim sistemima navodnjava svega 25.000 hektara, što nas svrstava na dno evropske lestvice.
U odnosu na 4,2 miliona hektara ukupne obradive poljoprivredne površine, navodnjavane površine u Srbiji ne obuhvataju ni jedan odsto, dok se u razvijenim zemljama navodnjava oko 17 odsto obradivog zemljišta.
Ukoliko bi Srbija imala razvijene sisteme za navodnjavanje to bi povećalo rod poljoprivrednih proizvoda i ponudu za izvoz, pre svega povrća, voća i semena, istakao je sekretar Udruženja Privredne komore Srbije za poljoprivredu Milan Prostran.
On je rekao da na potrebu hitnog unapređenje sistema navodnjavnja u Srbiji upozoravaju i globalne klimatske promene, jer „ulazimo u zonu mediteranske klime sa čestim sušama“.
„Imamo najmanji procenat sistema za navodnjavanje, a svuda oko nas teku reke i vode. Imajući u vidu kimatske i druge promene navodnjavanje ostaje jedan od ozbiljnih zadataka države u budućnosti“, kazao je Prostran.
Ekspert PKS je podsetio da je Srbija nekada, u socijalističkoj eri, imala razvijeniju mrežu navodnjavanja i da je približno 150.000 hektara bilo u sistemu za navodnjavanje, ali je 90-ih godina prošlog veka veliki deo tih sistema uništen.
Mnogi kanali za navodnjavanje u Vojvodini su zapušteni, puni bačenog i izlivenog industrijskog otpada, dok u nekima nema ni kapi vode, a sve je to 70-ih godina prošlog veka bilo deo razvijenog sistema kanala Dunav – Tisa – Dunav (D-T-D).
Stručni saradnik u PKS Branislav Gulan naveo je da bi postojećim sistemima u Vojvodini moglo da se navodnjava 100.000 hektara, a u centralnoj Srbiji oko 60.000 hektara.
On je podsetio da kanal D-T-D sada obuhvata 960 kilometara kanalske mreže, 24 regulacionih i pet sigurnosnih ustava, 16 prevodnica, šest velikih crpnih stanica i 84 mosta.
Prema njegovim rečima, sistem D-T-D je već godinama zapušten i ne ispunjava gotovo nijednu funkciju zbog kojih je građen.
Cilj izgradnje kanala D-T-D bio je da odvodi suvišne vode sa milion hektara i da omogući navodnjavanje 500.000 hektara.
Gulan je dodao da u Vojvodini postoji i 22.000 kilometara kanala, pa ako bi se navodnjavalo samo po 100 metara sa svake strane, to bi već bilo navodnjavanje ogromnih površina na kojima bi se razvijala intenzivna poljoprivredna proizvodnja.
Masovnije navodnjavanje se može ostvariti ukoliko se individualnim proizvođačima obezbede jeftini krediti, čak i beskamatni, čime bi bila olakšana nabavka uređaja za dotok vode na njive, zaključio je Gulan.
