Roman „Vitorio“ En Rajs – vanserijska vampirska priča
U plimi vampirskih romana, serija i filmova, izdavačka kuća “Čarobna knjiga“ objavila je nedavno roman „Vitorio“, vanserijsko delo vrhunskog majstora žanra, En Rajs.
Ova izdavačka kuća već je objavila nekoliko najčuvenijih romana Amerikanke En Rajs (70) iz serijala „Vampirske hronike “ od prvog „Intervjua sa vampirom“ do „Lestata“ i „Kraljice prokletih“. U okviru manje poznate serije „Novih vampirskih priča“, objavljena je i priča o Vitoriju i njegovom povampiravanju pre 500 godina.
„Vitorio“ je, u odnosu na druge naslove iz ovog žanra, superiorno i osvežavajuće delo jednog vrhunskog majstora.
Siže romana je veoma jednostavan, narator je Vitorio, koji odmah otkirva da je vampir koji i danas prelepo izgleda jer je imao 16 godina kada je postao besmrtan. Vitorio pripada svetu Firentinske renesanse,“Zlatnom dobu“ vladavine Medičija u 15. veku u kome je rođen kao sin stare aristokratske loze.
U svojoj ispovesti posvećenoj stanovnicima Firence, on opisuje sjaj tog vremena i kako je od mladića koji se družio sa umetnicima postao nemilosrdni osvetnik jer su mu vampiri pobili celu porodicu. Preživeo je zahvaljujući vampirici Ursuli koja ga je zaštitila jer se zaljubila u njega.
Sledi priča o Vitoriovom trnovitom putu do ostvarenja postavljenog zadatka koja ga vodi kroz niz opasnosti ali stalno ponovo iskrsava Ursula u najdramatičnijim momentima i Vitorio sve više postaje opsednut njenom lepotom i zadovoljstvima koja mu pruža da bi na kraju pobio sve neprijatelje (vampire) osim nje i pristao da postane vampir samo da bi ona ostala uz njega.
Prema rečima autorke roman je njena verzija priče o Romeu i Juliji, samo što se tragedija odvija u svetu vampira, jer Vitorio i Ursula jesu zajedno već pola milenijuma, ali oboje su svesni da su prokleti što je bila cena koju su platili da bi ostvarili svoju ljubav.
Posle ovog romana niko se neće čuditi što je Rajsova do sada prodala više od 100 miliona primeraka svojih romana, da je ušla u američku školsku lektiru, da se o njenim vampirskim knjigama pišu doktorati, da je teoretičari književnosti svrstavaju među najbolje američke postmoderne pisce koja koristi žanr „metafizičke gotike“ ili „gotičkog horora“ a demonska ili nebeska bića su njene metafore za univerzalno zlo i dobro. Toj formi odgovara i njen stil pisanja koji označavaju kao „raskošan, barokni“.
Srpski prevod je izuzetno dobar, a prevodilac Gordana Fiket Đurković se postarala i da unese dragocene fusnote za čitaoce kojima su nepoznata imena umetnika ili nekih istorijskih ličnosti koje se kreću u svetu o kome „piše“ Vitorio.
