„Božanstvena komedija“ Bitef teatra i Grada teatra
Igrači Bitef dens kompanije izvešće predstavu „Božanstvena komedija“ premijerno 7. avgusta u Budvi, najavio je Bitef teatar koji je koproducent sa festivalom Grad teatar.
Beogradska premijera ove predstave, po konceptu i u koreografiji Edvarda Kluga, uz muziku Boruta Kržišnika i Milka Lazara, zakazana je za 14. oktobar.
„Božanstvenu komediju“ izvode Ašhen Ataljanc, Nikola Tomašević, Strahinja Lacković, Miloš Isailović, Uroš Petronijević, Ana Ignjatović Zagorac, Nevena Jovanović i Milica Jević.
Scenografiju i dizajn svetla kreira Klug, a kostime Maja Mirković.
U Bitef teatru ističu da je saradnja sa Klugom od izuzetnog značaja za ovo pozorište i za razvoj Bitef dens kompanije i podsećaju da je Klug autor koji je bio u glavnoj selekciji Bitef festivala i više puta gost Beogradskog festivala igre.
Ovaj umetnik postavlja svoje komade u najprestižnijim evropskim teatrima i autor je značajnih ostvarenja kao što su „Radio and Juliete“, „Watćing Others“, „Tango“, a takođe je, već nekoliko godina, direktor baleta u Mariboru.
Za projekat „Božanstvene komedije“ u plesnoj formi Klug kaže da deluje kao „samoubistvo“, ali vrlo izazovno, a da se njegov koncept zasniva na dijalogu i interakciji između realnog i nadrealnog.
„Ironično je da sam svoj motiv pronašao u Danteovom ličnom ‘pokušaju samoubistva’, hodu kroz područje smrti dok boraviš među živima. Pitam se da li bi on to ponovo učinio u današnje vreme i kako bi izgledala njegova Divina“, dodaje Klug.
On smatra da bi konstrukcija poeme verovatno bila ista – tri različita nivoa stanja duše, mada bi Dante možda dodao neke neke moderne, sofisticiranije grehove i verovatno bi zamenio raspored njihove težine sa starim grehovima.
„Verovatno bi mnogo stvari bilo drugačije, ali sam ubeđen da vreme nikad ne bi promenilo njegovu ljubav prema Beatriče“, ističe Klug.
Namera sa ovim izvođenjem, otkriva autor, jeste da stvori situacioni prostor, lateralnu pre nego paralelnu viziju tri nivoa iz poeme, u kome nalazimo osam igrača u neobičnim situacijama.
Na primer, „Pakao“ je smešten u takmičenje Standardnih plesova, čija forma dobro opisuje kriterijume koje moderno društvo zahteva – biti savršen, biti takmičar, biti veštački lep i nositi broj (koji se budno prati), a koji može biti izbrisan i zamenjen za života.
