Stranci oru, a Srbija plaća

Broj sumnjivo privatizovanih zemljoradničkih zadruga i poljoprivrednih preduzeća u Vojvodini je ogroman, preprodaja strancima njihovih oranica dobija sve masovnije razmere, a protest obespravljenih malih akcionara poprima oblike tihe poljoprivredne revolucije!

Ovakvo stanje u srpskoj žitnici, za “Novosti”, komentariše Saša Dujović, predsednik Odbora za predstavke i predloge Skupštine Srbije. On se u petak veče u Bačkom Brestovcu, Srpskom Miletiću i Ratkovu sastao sa više stotina malih akcionara gazdinstava “Vojvodina”, “Miletić” i “Ratkovo”. Njihovih više od 7.000 hektara je najpre kupio konzorcijum Borislava Lilića iz Odžaka, a potom ih preprodao “Baltik prosperitiju”, iz Irske, odnosno “Žito grupi”, iz Hrvatske.

– U svim ovim privatizacijama, očigledno, ima mnogo posla za državne organe. Jer, kako je uopšte bilo moguće da se zadružna zemlja, mimo zakona, najpre privatizuje, a onda i preproda strancima, da bi je oni sada ponovo preprodavali, kao što je to, recimo, slučaj sa 400 hektara u Srpskom Miletiću – pita se Dujović.

Dokle doseže bahatost novih vlasnika vidi se, po njegovim rečima, i iz činjenice da se predstavnicima malih akcionara u Bačkom Brestovcu, mada im pripada gotovo 30 odsto kapitala “Vojvodine”, ne dozvoljava nikakav uvid u njeno poslovanje.

– Zbog svega toga ćemo već naredne sedmice od organa MUP i republičkog Tužilaštva za organizovani kriminal zatražiti da hitno istraži sve detalje ovih privatizacija, a slično se može očekivati i u nizu drugih na teritoriji cele Vojvodine – kaže Dujović.

Reč je, precizira on, o AD “Subotica” i “Zobnatica” kod Bačke Topole, kao i većeg broja poljoprivrednih preduzeća i zadruga u Banatu, jer se odboru za pomoć masovno javljaju i oštećeni mali akcionari iz okoline Zrenjanina i Vršca.

– Pored ogromnog broja sumnjivih transakcija, ono što bi takođe moglo da bude zajednički imenitelj velike većine privatizacija jeste da nije ostvaren glavni proklamovani cilj: da se unapredi poljoprivredna proizvodnja – zaključuje Dujović. – Desilo se upravo suprotno: njive se slabije rade i više preprodaju ili izdaju u zakup, broj radnika je smanjivan i po sedam-osam puta. Zato većina sela koja su nekada dobro živela od svojih kombinata sada životare.
 
ŠIRI SE LISTA
Pored onih u Bačkom Brestovcu, Srpskom Miletiću i Ratkovu, Odbor za predloge i predstavke je od organa MUP i Tužilaštva za organizovani kriminal već zatražio da pokrenu istragu vezanu za privatizaciju i preprodaju strancima poljoprivrednih preduzeća, odnosno zemljoradničkih zadruga u Feketiću, Lovćencu, Malom Iđošu i Zmajevu.