Građanima Srbije nije potrebna statistika da im kaže da teško žive
Jeste se Naftna industrija Srbije prošle nedelje potrudila da izađe u susret kupcima koji su im na prvom mestu, te je na većini svojih pumpi sprovela akciju „happy hour“ koja je podrazumevala da i u dnevnim i u noćnim terminima vozači mogu sve vrste goriva da toče po ceni oko tri dinara nižoj, ali šta to sve vredi prosečnom građaninu Srbije za koga zvanični podaci pokazuju da ima najnižu platu od svih bivših jugoslovenskih republika!
Foto: Kurir
Nešto gore žive samo Makedonci. Zvanična statistika je kao kriterijum da je Makedoncima teže uzela učešće hrane u ukupnim troškovima koji kod nas iznose 41,2 a u Makedoniji 43,4 odsto. Recimo, u susednoj Hrvatskoj učešće hrane je 32,1.
Na kraju krajeva nije prosečnom građaninu Srbije ni potrebno da mu zvanična statistika kaže kako živi – dovoljno je da baci pogled na svoj novčanik, ali je podatak da je gotovo svaki deseti građanin (9,2 odsto) siromašan, tužna slika srpske realnosti.
Zvanično, prosečna plata u Srbiji je najniža u regionu – 357 evra, a više od 60 odsto zarade odlazi na hranu i komunalije. Od 1. jula izdaci su još veći, jer je poskupela je pretplata za fiksnu telefoniju.
Nivo cena u Srbiji je čak 75 procenata od proseka u Evropskoj uniji, apeluju ekonomisti.
I dok se sa svim ovim činjenicama živi i preživljava u Srbiji, premijer Mirko Cvetković, koji je prošle nedelje obeležio tri godina rada vlade, kaže da smo „krizu prebrodili na nogama”, ne osvrćući se na goruće probleme Srbije od čijih će rešenja zavisiti i njihovi rezultati na budućim izborima.
Tako je premijer prenebregao da pomene visok nivo korupcije, pad standarda, rast inflacije, visoku nezaposlenost. A i to da pregovarači s guvernerom Narodne banke Srbije Dejanom Šoškićem nisu uspeli da izdejstvuju lakše uslove za kupovinu nepokretnosti. Šoškić je ostao neumoljiv.
Zbog svega navedenog vlada je ocenjena mršavom dvojkom, a anketa koja je sprovedena na oko 8.070 glasova, kako potvrđuje Blic, pokazuje da je čak 56,7 odsto vladu ocenilo čistom jedinicom.
Kakva je zaista situacija u Srbiji i koliko smo krizu zaista pregurali na nogama najbolje ilustruje podatak zvanične statistike da je od oktobra 2010. stopa nezaposlenosti s 19,2 odsto, u aprilu ove godine porasla na 22,2 procenta. Samo za tih par meseci bez posla je ostalo 100.000 ljudi. U proseku, to znači da je dnevno bez posla ostajalo više od 800 ljudi.
To pokazuju podaci iz Ankete o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku, prema kojima stopa zaposlenosti u aprilu 2011. godine iznosi 36,2 odsto i u odnosu na oktobar prošle godine pala je za 1,5 procentnih poena.
Novo-staro u srpskoj realnosti je i priča koja je akutelizovana ovih dana samo par meseci uoči izbora – o depolitizaciji radnih mesta u javnim preduzećima, gde bi se ubuduće na čelna mesta dolazilo javnim konkursom, umesto direktno po političkoj liniji. Razlika je, ako je uopšte bude, u tom što će ubuduće menadžeri biti birani na predlog ministarstava koji raspisuju konkurse, a konkursna komisija će vladi predlagati kandidate. Znajući kako se dodeljuju ministarske fotelje, i ko obično sedi u konkursnim komisijama, jasno je kako će se i posle novih izbora na rukovodeća mesta dolaziti po umešnosti, a ne po političkoj podobnosti!
Jelena Petrović
