Loše masti u pekarskim proizvodima ugrožavaju zdravlje

Pekarski proizvodi i brza hrana obiluju transmasnim kiselinama, glavnim krivcima za povećanje broja gojaznih i deresivnih ljudi u celom svetu. Ove masti povećavaju ukupan holesterol u krvi, odnosno nivo lošeg holesterola raste a smanjuje se dobar holesterol, što rezultira raznim kardiovaskularnim oboljenjima, rečeno je na konferenciji za novinare u Kliničkom centru Srbije.
 
– Transmasne kiseline dele se na prirodne i sintetisane. Njihov udeo u mesima i mlečnim proizvodima je mali, ali problem su sintetisane industrijske masti koje nastaju procesom hidrogenizacije. To je proces kada se tečna ulja prevode u polučvrste i čvrste masti. Tipičan primer za to je proizvodnja margarina – kaže doktor Jelena Gligorijević, načelnica odeljenja za ishranu Kliničkog centra Srbije.
 
Ovim procesom, proizvodima se produžava rok trajanja, poboljšava ukus, proizvodnja je jeftinija i lako se koriste, što je dovelo do njihove masovne upotrebe u svakodnevnoj ishrani.
 
– U restoranima brze hrane koriste se posebna hidrogenizovana ulja za pečenje, pa samim tim hrana pripremana na taj način obiluje ovim lošim mastima. Oko 90 odsto pekarskih proizvoda sadrži transmasti. Osoba koja pojede krofnu za doručak i pomfrit za ručak unela je 10 grama transmasnih kiselina, a preporuka svetskih stručnjaka je nula. Dozvoljeni maksimum je jedan do tri grama – objašnjava dr Gligorijević.
 
Brojne studije pokazale su da su transmasti povezane sa malignim kardiovaskularnim bolestima i dijabetesom tipa dva, a istraživanje španskih stručnjaka pokazalo je da izazivaju i depresiju, jedan od pet najčešćih poremećaja zdravlja u Srbiji.