Predstavljena knjiga „Moj život sa Agatonom“ Čedomira Petrovića

Izdavačka kuća „Evro-Djunti“ je u svojoj novoj, luksuznoj knjižari „Akademija“ predstavila je knjigu Čedomira Petrovića „Moj život sa Agatonom“ za koju je autor pogovora pisac i književni kritičar Petar Arbutina rekao da mu je žao što on nije autor.
 
„Davno sam se zanosio idejom da napišem knjigu o ljudima i njihovim psima, ali kada sam pročitao rukopis ove knjige shvatio sama da je Petrović već realizovao moju ideju“, požalio se Arbutina. 
 
„Negde sam, pročitao da je slika dečaka i psa najdirektnija aluzija na sreću i prijateljstvo. Verujem u to: više sam vremena u detinjstvu proveo sa psima nego s ljudima i nimalo se ne osećam uskraćenim zbog toga. Svi veliki pisci jedan, makar i minimalni deo svog opusa posvetili su psima – Mark Tven, Jesenjin, Hemingvej…“, ispričao je autor, inače dramski umetnik, scenarista, režiser, kolumnista i pisac već dva romana za decu.

On je svoj roman o Žaku i njegovom „naboljem prijatelju psu Agatonu“ posvetio „svim kucama lutalicama na svetu“ a namenio ga je svima, bez obzira na godine, koji dele sa njime iskrenu ljubav prema tim plemenitim čovekovim pratiocima. 
 
Arbutina je upozorio da se knjiga ne može uvrstiti u basne u kojima životinje pričaju ljudskim jezikom, „njene alegorične niti ne sežu ka nespoznatim i neizrečenim istinama“ i dodao da je to „roman o velikim istinama koje čuvaju mali ljudi i koje su duboko zapretene u svetu ‘najboljih čovekovih prijatelja’ – pasa“. 
 
Zato šaroliki svet pasa i neobičnih ljudi koji defiluju ovim romanom nije pozadina književne radnje već svet po sebi; skup karaktera koji se očitavaju u ljudima i psima, životu i njegovoj projekciji u svet, dodao je on. 
 
Prema oceni Arbutine, knjiga je prava „antologija raspoloženja“ koja su mnogi danas zaboravili kao što je druženje sa svojim kućnim ljubimcem što će život učiniti normalnijim, toplijim. 
 
Tokom promocije autor i njegov glumački kolega Petar Kralj su pročitali neke od „dijaloga“ između Žaka i Agatona što je izazvalo salve smeha u publici u kojoj nije bilo dece, ali su sigurno mnogi bili vlasnici pasa i prepoznali su namćorastu ćud Agatona.