Otrov okovao Srbiju

 
Vlast u Srbiji nije potpuno pogrešila kada je govorila da kriza može da bude šansa za Srbiju. Ona je zaista to bila, ali samo za zdravlje onih koji žive u najzagađenijim gradovima Srbije. Naime, pad industrijske proizvodnje, kao posledica ekonomske krize, znatno je uticao da se slika o stanju životne sredine u Srbiji popravi.

Stručnjaci, ipak, smatraju da su Bor, Pančevo i Obrenovac i dalje crne i goruće ekološke tačke, a da su nam reke pune teških metala, nafte, plastičnih flaša, otpadaka iz klanica i septičkih jama i pepela.
 
Postoji lista od oko 180 zagađivača, koji će morati do 2015. godine da usaglase svoj rad s propisima Evropske unije. Među njima su najveće industrijske fabrike – ”Azotara”, ”Rafinerija”, ”Petrohemija”, termoelektrane, ”Ju-Es stil” Smederevo i hemijska industrija i metalurgija u Šapcu. Usaglašene propise imaju samo nove fabrike, koje nisu mogle ni da se otvore bez svih potrebnih papira,  objašnjava Ljiljana Stanojević, pomoćnik ministra zaštite životne sredine.
 
Jedan od najvećih zagađivača u Srbiji je RTB ”Bor”. Oblaci sumpor-dioksida gotovo svakodnevno uništavaju život i zdravlje meštana grada bakra i zlata. Kako nam je rekla Ljiljana Stanojević, država je uložila više od dva miliona evra u sanaciju jalovišta i kolektor na brani u selu Veliki Krivelj. Ali, to nije dovoljno.

Za razliku od Bora, Pančevo je u poslednje vreme počelo malo da ”diše”. To, međutim, ne umanjuje obavezu da tri najveća zagađivača ovog grada – fabrike ”južne zone”,  ulažu u rekonstrukciju, modernizaciju i sanaciju svojih postrojenja. Izgleda da su dani kada su u predizbornim kampanjama ”vrištale” sirene usred noći zbog zagađenja, a nadležni potezali put do grada na Tamišu – prošli.

– Pančevo, osim problema sa benzenom, ima i sa praškastim materijama. Situacija je znatno bolja nego ranije, jer su fabrike dosta ulagale u rekonstrukciju rezervoara za skladištenje pirolitičkog benzina, autopunilišta i sređivanje fabrike za obradu voda – kaže Jelena Stanković, republički ekološki inspektor zadužen za Pančevo.

U Srbiji se, nažalost, niko nije ozbiljno bavio koliko je zagađenje životne sredine u ”crnim” gradovima uticalo na zdravlje stanovništva. Ostaju samo sumnje.

– Aerozagađenje ima veliku ulogu u narušavanju zdravlja. Ali, da bi se utvrdila jasna veza potrebno je uraditi ciljano i ozbiljno istraživanje, a to ne postoji – ističe dr Ljiljana Lazić, direktor Zavoda za javno zdravlje u Pančevu.

Pančevci, koji udišu benzen, čađ i razne praškaste materije, imaju oko dva obolevanja godišnje, a stopa raste iz godine u godinu.

Prema rečima dr Lazić, građani imaju najviše problema sa respiratornim infekcijama. Za njima slede kardiovaskularne bolesti.

– Svaki stanovnik grada u toku godine ima po jedno respiratorno oboljenje. I maligne bolesti beleže porast, svaki stoti oboli. Kada je reč o mortalitetu, najviše se umire od kardiovaskularnih bolesti, pa tek onda od malignih.

A, kako problem ne može da se reši preko noći, najveći zagađivači u Srbiji i dalje će biti termoelektrane, saobraćaj, metalurgija, industrija i deponije otpada.
 
NAJGORI BEGEJ, ĐETINJA ZA PRIMER

Na[e reke spadaju među najzagađenijim na Balkanu. Najveći gradovi u Srbiji ispuštaju neprerađene otpadne vode, tu je i ilegalno pražnjenje septičkih jama, ali i industrija koja truje reke sa više od 50 odsto. U najzagađenije reke spadaju Begej, Toplica, Crni Timok, Veliki bački kanal, Sava, Dunav, Južna Morava…

Nekada najlepše reke Lim i Drina danas su prepune industrijskog otpada. Među retkim čistim rekama nalaze se Đetinja, Rzav, Studenica, Moravica i Mlava.