Predstava „Buba u uhu“ već 40 godina na sceni

Popularni glumac Nikola Simić izjavio je Tanjugu da se oseća fenomenalno pred predstavu „Buba u uhu“, koja će biti izvedena na sceni teatra „Bojan Stupica“ 7. juna, tačno na datum premijere održane pre čitavih 40 godina.

Simić je istakao da svoju dugovečnost ova komedija, koja je ušla u Ginisovu knjigu rekorda, duguje prvenstveno publici, ali i ljubavi koju u nju ulažu članovi ansambla. 

„Stvarno nismo ni sanjali da će trajati toliko“, rekao je on, pominjući i svoje kolege koji su za svo to vreme ostali u predstavi Branku Petrić, Radu Djuričin, Vlastu Velisavljevića, Tonija Laurenčića. 

Tokom decenija bilo je različitih promena i „uskakanja“, glumci su polako napuštali predstavu, a „eto mi smo ostali kao poslednji mohikanci“, rekao je Simić. 

Podsetivši na početke predstave, po tekstu Žorža Fejdoa u diplomskoj režiji Ljubiše Ristića, ukazao je da je bilo i kriza, pa čak i razmišljanja da se skine s repertoara. 

„Mislim da je to prvi vodvilj koji se igrao kod nas. Taj žanr nije gajen. Uvek govorim – spremati komediju, to je kao da za gluvoneme radite, ne znate gde će biti reakcija publike, kako. Znate tek sa premijerom“, kazao je on. 

Prema njegovim rečima, stvaranje predstave je nešto kao i porođaj. 

„To je porođaj. Tek na premijeri smo u stvari videli kakav smo posao napravili. I posle, kako se predstava sve više i više igrala mi smo se, što se kaže, zahuktali i tako do dana današnjeg“. 

Na pitanje u čemu je tajna tolikog trajanja, odgovorio je – „samo zahvaljući publici“. 

„Da nije publike ne bi bilo ni nas, ne bi bilo predstave, a šta je publika pronašla u ovom komadu, to je zagonetka. To je ili ili. U životu čovek uspe ili ne uspe. A, posle tražiti i čeprkati po tome kako, zašto, zbog čega, mislim da je to iluzorno“. 

Simić je ocenio da je publika jednako oduševljena nekada i sada i dodao da u gledalištu često ima i dece. „To je nama drago. Mladi dolaze. Ima ljudi koji su po dvadesetak, tridesetak puta gledali ‘Bubu’. Nekad me zaustavljaju i kažu kako su oni kao deca gledali i sad svoju decu dovode na predstavu“. 

On je naglasio da je za dugovečnost predstave zaslužna i ljubav. 

„Tu predstavu igramo s ljubavlju. To kad je ‘Buba’ na repertoaru, to je kao porodica koja se okupi. Kao na slavi ili na nekoj svetkovini. Mi smo raštrkani i onda se toga dana skupimo i to je za nas veselje“, istakao je on. 

S druge strane, ukazao je da se u samom Jugoslovenskom dramskom pozorištu „Buba u uhu“ tretira kao pastorče, jer se smatra to nije umetnost. 

„Mada, svi sponzori uglavnom traže karte za ‘Bubu'“, rekao je on i izrazio uverenje da će ansambl istrajati i nastojati da obeleži 50 godina igranja.