Od fobija pate više žene nego muškarci

Ako vam se ikada dogodilo da hodate gradom ili gledate televiziju i zapljusne vas talas uznemirenosti popraćen mnogim neugodnim pojavama, to znači da ste doživeli napad panike koji pogađa mnoge ljude, a najčešće se počinje javljati posle puberteta.

Kako prenosi Radio Dojče vele, iznenadan napad teskobe je zapravo panično stanje, odnosno oblik intenzivnog straha od iznenadne opasnosti, a često uključuje i motoriku koja omogućava beg iz opasne situacije.

Fobije su vrlo slične napadima panike, ali su neurotsko stvaranje straha različitog stepena i to od teskobe, zastrašenosti, pa sve do panike, a povezane su s različitim predmetima i situacijama obično bez realne podloge i povoda.

Fobična reakcija je automatska i prilično stresna, a osoba je ne može kontrolisati jer je praktično sva obuzeta imaginacijom pretnje i opasnosti.

Postoji različiti tipovi fobija, a strah različitog nivoa obično je bez realnog razloga i povoda.

Jedna od najčešćih fobija je odlazak zubaru ili doktoru, a odlaganje odlaska na ta mesta često može dovesti do ozbiljnijih zdravstvenih poteškoća.

Postoje i fobije od letenja, krvi, zatim fobije od zatvorenog prostora (klaustrofobija), fobija od otvorenog prostora (agorafobija), socijalna fobija i mnoge druge fobije koje čovek sklon fobijama konstantno razvija.

Naučnici tvrde da su fobične osobe svesne da njihov strah prevazilazi granice normalnog i da nema stvarne opasnosti, ali fobična reakcija je automatska i osoba tada pokazuje sve telesne reakcije koje su prisutne u velikom strahu, što znači ubrzan rad srca, osećaj nedostatka vazduha, površno disanje, drhtanje i jaku želju za begom iz fobične situacije.

Poznato je da je fobija, strah različitog stepena, obično bez realnog razloga i povoda zahvata ljude svih uzrasta, svih socijalnih staleža i na svim geografskim širinama.

Prema Američkom nacionalnom institutu za mentalno zdravlje između pet i 12 odsto Amerikanaca pati od neke fobije, a slično je i u zapadnoj Evropi.

U slučaju da fobija potpuno ovlada životom čoveka svakako je potrebno obratiti se lekaru ili psihijatru koji mogu pomoći odgovarajućom terapijom, najčešće kognitivno – bihejvioralnom.