Pola Srbije leče privatnici
Lekari opšte medicine u državnim domovima zdravlja, prema podacima Nacionalnog instituta za javno zdravlje ”Dr Milan Jovanović Batut”, godišnje pruže 50.808.035 usluga, a u dispanzerima za školsku decu ostvari se 3.900.396 pregleda. Samo u jednom kliničko-bolničkom centru, recimo KBC ”Bežanijska kosa”, za 12 meseci uradi se više od 600.000 intervencija i oko 250.000 specijalističkih pregleda! Privatni lekari, pak, procenjuju da dnevno urade oko 30.000 pregleda i na godišnjem nivou pruže oko 20 miliona usluga.
Profesor dr Višeslav Hadži-Tanović, predsednik Privatne lekarske komore, kaže da privatni sektor pruža čak 40 odsto ukupnog broja zdravstvenih usluga. U Srbiji, inače, radi oko 4.500 lekarskih i oko 2.500 stomatoloških ordinacija.
– U privatni sektor pacijenti dolaze uglavnom na specijalističke preglede i dijagnostiku, objašnjava Hadži-Tanović. Više od 60 odsto naših pacijenata su penzioneri, jer se u državnim ustanovama za sve čeka.
Prema preliminarnim rezultatima Nacionalnog zdravstvenog računa, u zdravstvenom sistemu Srbije za godinu dana ukupno je utrošeno 279 milijardi dinara. Od toga je 176,5 milijardi dinara finansirano iz javnog sektora, a 102,5 milijardi iz privatnih džepova.
Dr Jasmina Knežević iz bolnice ”Bel medik” smatra da pacijentima treba da ide i novac koji se izdvaja za obavezno zdravstveno osiguranje:
– Samo još u Srbiji su javno i privatno zdravstvo odvojeni, dok je u Nemačkoj, recimo, 50 odsto zdravstva u privatnom vlasništvu. Besparica ne može da bude izgovor. Privatnici su svesni da iz kase osiguranja ne može da se izdvaja 5.000 za specijalistički pregled kod privatnika, ali i država mora da zaboravi na ostatke socijalizma i na cenu od 200 dinara, koliko se državnim ustanovama plaća pregled. Trebalo bi da se utvrdi razumna cena lečenja, pa da pacijent sa knjižicom ide gde smatra da je bolje.
NIŠTA BEZ PROFITA
Iako očekuju da se ozbiljnije uključe u sistem zdravstva, privatni lekari u najvećem broju slučajeva, izgleda, nisu mnogo zainteresovani za usluge koje ne donose profit. Tako je dosad ugovore sa RZZO na osnovu kojih mogu da propisuju lekove o trošku osiguranja sklopilo tek 30 privatnih ustanova sa 115 lekara koji imaju identifikacione brojeve za recepte. Među njima je najviše doktora opšte medicine (52), zatim pedijatara (39), ginekologa (27) i 18 stomatologa.
