Polen trave, borova i duda najčešći krivci za alergije

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Polen trave, borova i duda najčešći krivci za alergije

    Beograđani koje muči alegija na polen treba da izbegavaju šume i parkove, naročito one u kojima rastu dud i borovi, ali i da se konsultuju sa lekarima i uzmu preventivnu terapiju, pošto je polen trava počeo da “hara” gradom, poručili su danas Tanjugovi sagovornici.

    Sezona polena drveća polako prolazi, trenutno najveći alergeni potencijal imaju dud i bor, a nekome može zasmetati i polen lipe, međutim, on ne ide preko graničnih vrednosti, rekla je Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine. Ona je dodala da je kiša tokom prehodnih dana snizila koncentraciju polena u vazduhu, tako da građani koji imaju problema sa polenskom kijavicom, bronhitisom i konjuktivitisom, mogu da “odahnu”, dok ne dođu sunčani i topli dani ili vetrovito vreme. Mitrovićeva je podsetila da Agencija prati i meri koncentraciju 24 alergene biljne vrste u periodu od 1. februara do 1. novemra, u koje spadaju polen drveća, trava i korova, koji prete osobama sa osetljivim respiratornim sistemom. Od korovskih biljaka trenutno je aktuelna kopriva, ali ona retko izaziva alergije, rekla je Mitrovićeva i dodala da među korovima najveći alergenski potencijal ima ambrozija, pošto se reakcija na druge alergene pojavljuje kada je njihova koncentracija 30 polenovih zrna u kubnom metru vazduha, dok je za reakciju na ambroziju dovoljno duplo manje. “Zašto je polen agens za ljudski ogranizam nije utvrđeno”, rekla je Mitrovićeva i dodala da “mace”, koje su se tokom protekle sedmice pojavile u neuobičajeno velikoj količini, ne mogu da izazovu nikakvu hemijsku reakciju u organizmu kao polen, već samo mehaničku iritaciju.

    Alergija na polen dolazi neprimetno, a simptomi su alergijske reakcije u gornjim repiratornim putevima, začepljene nosa, kijanje, svrab i suzenje očiju, rekla je alergolog Snežana Ranđelović i poručila da je jedina prevencija smanjeno izlaganje tim česticama. Doktorka je posavetovala građanima da ne izlaze u šetnju u jutarnjim časovima, kada je koncentracija polena najveća, kao i da putanju biraju zavisno od toga gde ima najmanje drveća i travnatih površina, ali i da nakon boravka u prirodi presvuku odeću. Lekove za alergiju ne treba uzimati samoinicijativno, već isključivo po preporuci lekera, upozorila je Ranjelovićeva, dodajući da pacijent treba da se brati lekaru desetak dana pre nego što počne da cveta biljka na čiji polene je alergičan.

    Osim polena, prava “prolećna napast” su krpelji, koji najčešće napadaju izletnike u tako što im se “uvuku” pod kožu i počnu da se hrane njihovom krvlju. Najveći problem ljudskom zdravlju mogu da nanesu zaraženi krpelji, koji prenose Lajmsku bolest, rekla je Nevenka Pavlović iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, ukazujući da je oko 24 odsto ispitanih krpelja na teritoriji Beograda potencijalni prenosnik te bolesti. Pavlovićeva je poručila da građanima da ne strahuju i ne beže iz prirode, pošto do sada nije registrovana povećanja koncentracija krpelja na beogradskim zelenim površinama. Krpelja ima kao i prethodnih godina u ovo doba, rekla je ona, opominjući građane da nakon borvaka u prirodi obavezno pregledaju kožu i kosu, pa da se ukoliko primete ubod krpelja i crvenilo na koži obavezno obrate lekaru.

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE