Društvene mreže i posao

Piše: Marija Dukić

(tekst preuzet iz majskog broja Biznis i finansija koji će biti na kioscima 11. maja)

Zbog „sedenja“ na Fejsbuku ljudi su otpuštani, smenjivani sa političkih funkcija i izbacivani iz manastira. Kod nas, pokazuje anketa BiF, u većini kompanija zaposlenima nije izričito zabranjeno da posećuju društvene mreže, ako ne preteruju u „habanju“ vremena, a u suprotnom im se „drobi“. Oni kojima to nije dopušteno, skloni su brzim posetama internetu, kad šefovima nisu na oku ili „provaljivanju šifara“. Većina zaposlenih ima naloge pod pravim imenom i prezimenom i među virtuelnim prijateljima ima kolege, ali ne i šefove i uzdržava se od postovanja loših komentara o svojoj firmi iz lojalnosti ali i „za svaki slučaj“, da ne bi prošli kao zaposleni u „Mozzartu“.

Kada je Fejsbuk po broju poseta počeo da prestiže porno sajtove, internet javnost je bila zaprepašćena: mislilo se da bi nestankom pornografije ostalo možda pet posto korisnika na mreži. Ipak, popularnost Fejsbuka, Tvitera, Majspejsa, Xinga, Linkedina i ostalih, govore upravo suprotno. Najpopularniji od svih, Fejsbuk, broji preko 665 miliona korisnika od kojih su, uprkos uvreženom laičkom mišljenju da „samo klinci bleje na Fejsu“, samo 30 odsto njih starosti od 18 do 24 godine. Druga najveća grupa posetilaca su osobe mlađe od 34 godine od kojih njih 20 miliona ima otvoren nalog, dok „fejsbukaša“ starih od 35 do 44 godina ima 11 miliona. Pošto ovi ljudi uveliko spadaju u kategoriju zaposlenih, firme širom sveta zabranjuju kancelarijskim radnicima da idu na Fejsbuk u toku radnog vremena. Više od 50 odsto britanskih firmi (istraživanje Fulbright & Jaworski International, oktobar 2009), blokiralo je pristup društvenim mrežama, a po istraživanju Litigation Trends 46% američkih firmi je uradilo istu stvar.

Mišljenja o šteti koju uzrokuje Fejsbuk su podeljena, pa tako u Australiji ova društvena mreža važi za sredstvo preko kog mogu da se šalju zvanična sudska dokumenta (od decembra 2008). U drugim delovima sveta su, međutim, ljudi gubili poslove zbog stavova ili aktivnosti na ovoj društvenoj mreži, kao na primer čuvar jednog zatvora u Velikoj Britaniji koji je suspendovan sa posla kada je na Fejsbuku objavio svoju fotografiju sa dilerom droge, te je utvrđeno da među virtuelnim prijateljima ima 13 kriminalaca.

Pedesetčetvorogodišnja časna sestra Marija Hesus Galan koja je u jednom španskom manastiru živela više od 30 godina zamoljena je da napusti isti jer je previše vremena provodila na Fejsu, što joj je otvorilo nove vidike, i u potpunosti promenilo njen način života. Ni funkcionere nije zaobišla ova zla kob pa je tako asistent šefa poljske diplomatije ostao bez posla zbog toga što je na Fejsbuk postavio fotografiju iz Avganistana na kojoj pozira sa ženskim gaćama na vojnom šlemu.

Pošteno

Diplomatu sa ljubičastim tangama je sa pozicije oterala lavina nezadovoljstva građanstva jer je on na mestu na kom je izginulo 20 poljskih vojnika odlučio da se malo sprda sa njihovom zaštitnom opremom. Žena po imenu Stefani Bon je uspela da bude najurena sa posla jer je s prijateljima na Fejsbuku podelila komentar: „Novi izvršni direktor LGB zarađuje 4.000 funti na sat. Ja zarađujem sedam funti. Pošteno“. Ali titulu nejneopreznije žrtve Fejsbuka mi bismo dodelili ženi koja je otišla na bolovanje tvrdeći da zbog migrene ne može da radi za kompjuterom pa je prvi dan bolovanja „uhvaćena“ kako piše po Fejsbuku.

Iako u našim firmama i državnim institucijama ima rukovodilaca koji ne znaju da pročitaju mejl a kamoli otvore profil na Fejsbuku, ovaj trend nije zaobišao ni Srbiju. Naime, nekoliko radnika kladionice „Mozzart“ koji su na Fejsu negativno komentarisali uslove za rad i higijenu u svojim objektima, ostali su bez posla. Rukovodstvo kaže da su bivši radnici potpisali sporazumni raskid ugovora, ali oni tvrde da su ostali bez posla na osnovu blanko sporazumnog raskida ugovora koji su potpisali pri dobijanju istog.

Bilo iz ovog ili iz razloga produktivnosti, u mnogim firmama je logovanje na društvene mreže u toku radnog vremena zabranjeno. Ovo su nam potvrdili i iz Eurobank EFG.: „zaposleni u banci iz sigurnosnih razloga nemaju pravo da koriste društvene mreže kako ne bi ugrozili operativni sistem banke“. Uprkos tome, ova banka je prepoznala korist od pomenute društvene mreže te je upotrebljava za promovisanje svojih akcija, ali i za postavku intervjua, priloga, informisanje o projektima, kao i za oglašavanje: „Imamo veoma aktivan korporativni profil na Fejsbuku, za čije održavanje su zaduženi zaposleni u sektoru za korporativne komunikacije“.

Poslednji podaci sa sajta Social Bakers (koji objavljuje Fejsbukovu statistiku) broje 2 753 680 građana Srbije koji imaju nalog na ovoj društvenoj mreži, što čini penetraciju od 37.49%. Ispod svetskog proseka ima starijih od 24 godine, a među njima najbrojniji su oni starosti od 25 do 34 godine, koji čine 28 odsto domaće Fejsbuk populacije. Po broju korisnika Fejsbuka, lideri smo u regionu.

Među zaposlenima takođe ima mnogo „fejsbukaša“. U anketi koju smo sproveli među zaposlenima u državnim i privatnim preduzećima nismo naišli na veliki broj onih kojima je na poslu zabranjeno korišćenje društvenih mreža, ali među onima kojima je zabranjen pristup zabavnim sadržajima na internetu uočili smo sklonost ka kršenju zabrana bilo da je u pitanju „provaljivanje šifre“ ili poseta Fejsbuku kada šef izađe iz kancelarije.

U većini slučajeva ne postoji direktna zabrana ali šefovi nisu blagonakloni ako zaposlene „uhvate na delu“. D. V. nam kaže da se zaposlenima koji provode vreme na društvenim mrežama „obično neformalno „drobi“ ako su zateknuti kako „habaju“ vreme na ovaj način“. Neki od anketiranih provode po tri sata na Fejsbuku tokom radnog vremena, ali to su uglavnom oni koji se bave medijima i marketingom pa delimično koriste ovu društvenu mrežu i za posao. Ostali provode po pola sata ili sat proveravajući svoj status na društvenim mrežama. Većina njih ima naloge pod pravim imenom i prezimenom i među virtuelnim prijateljima ima kolege, ali ne i šefove. M. P. kaže da je sa nekim poslovnim saradnicima izuzetno bitno biti povezan, bez obzira na moguće posledice.

Opšte je mišljenje anketiranih da Fejsbuk nije koristan za posao, ali da su neke druge mreže veoma korisne, među kojima je šampion Linkdin. Zoran B. smatra da je Fejsbuk čak štetan ali da je Linkdin poslovno koristan. Milan J. se sa njim ne slaže: „Mislim da su društvene mreže vrlo korisne za onog ko taj potencijal ume da upotrebi. Konačno, ne koštaju ništa, osim malo vremena i dobrih ideja“. Jasna K. nalazi da je „u prirodi čoveka da ’slackuje’ (šlajfuje) određen deo radnog vremena, to je poput prosipanja vode po zemlji – zemlja na kraju uvek upije“.

Brat

Niko od anketiranih do sada nije osetio posledice zbog objavljivanja svojih stavova na društvenim mrežama, ali gotovo svi smatraju da je neetički postovati mišljenja o firmi u kojoj su trenutno zaposleni, i to ne rade. Damir K. kaže: „Nisam javno mislio onlajn, samo oči u oči, uz kafu. Bez posledica“. Milan J. nam je, međutim, objasnio da u pojedinim firmama „postoje čitavi odseci koji se bave pružanjem profesionalnih usluga ispitivanja, proveravanja mejlova ili fejsbuk naloga zaposlenih, i oni se zovu Analysis services, Forensic services i sl.“, mada se kod njega u firmi nikada do sada nije desilo da neko ispašta zbog ovakvih provera.

I pre zaposlenja, aktivnosti na Fejsbuku mogu da naudi korisniku. Naime, 25 odsto poslodavaca priznalo je da je odbilo kandidata za neki posao posle provere njegovog profila na „Fejsbuku“.

Neki pak Fejsbuk koriste za pronalaženje ili unapređivanje svog posla. Anketirana Marija V. tokom radnog vremena koristi društvene mreže „ali za kreiranje zajednice koja je zainteresovana za proizvode, usluge i aktivnosti firme za koju radim. Informacije koje iznosim ovim povodom su uvek proverene i tačne, tako da problema nije bilo“. Takođe, društvene mreže se sve češće koriste za traženje posla ili proveravanje uslova koje poslodavci nude. Jedno Galupovo istraživanje pokazuje da skoro 28 odsto studenata namerava da traži posao preko Linkedina. Uticaj društvenih mreža se proteže i na politiku, pa tako pojedini političari (npr. Srđan Milivojević, Marko Karadžić) smatraju da će na rezultat predstojećih izbora uticati i marketinški rezultati partija na Fejsbuku i Tviteru.

Ušle su u sve sfere života, ali nisu pošast – kao i sve drugo u životu, one su potencijal koji treba dobro iskoristiti. U suprotnom, vaše fejsbukovanje svešće se na svakodnevnu zamenu „profilki“, četovanje, lajkovanje i nepotrebno krivljenje kičme pored računara.

Kako firme zabranjuju društvene mreže

Firme koje ne dozvoljavaju upotrebu zabavnih sadržaja na internetu zaposlenima, obično to rade tako što računarima tehnički zabrane pristup određenim sajtovima, npr. preko softvera koji kontroliše svaki zahtev korisnika da pristupi određenom sajtu, ili „ručno“, kao i preko ključnih reči. Međutim, iznađeno je i jednostavnije rešenje – instalacija Internet Explorera 6 na poslovnim računarima, pretraživača koji se zbog tehničke zaostalosti jako teško nosi sa otvaranjem stranica i kretanjem kroz Fejsbuk.

Farmarina

Bugarski član gradskog veća grada Plovdiva dobio je otkaz kada ga je predsednik veća uhvatio da tokom sastanka na kom se raspravljalo o budžetu grada na Fejsbukovoj igrici „FarmVille“ muze krave. Pošto se nije obazirao na opomene predsednika, ostali članovi veća su izglasali njegovo izbacivanje sa posla. Nesrećni „farmer“ se kasnije medijima požalio: „Dosegao sam svega nivo 40, dok je moja koleginica Daniela Zeliazkova uspela da dođe sve do 46. nivoa“.

Brojke

Statistika kaže da se više od pola „Fejsbukaša“ svaki dan loguje na ovu društvenu mrežu. Prosečan korisnik ima 130 prijatelja a korisnici mesečno provedu na Fejsbuku preko 900 milijardi minuta. Preko 200 miliona korisnika pristupa Fejsbuku sa mobilnih uređaja i dvostruko su aktivniji od onih koji to čine na konvencionalan način (preko kompjutera). Fejsbuk je izbio na drugo mesto po posećenosti, odmah iza Google-a.