Zemljotres promenio prioritete zaštite
Za 2011. godinu dobili smo 43 miliona dinara za naše aktivnosti od Ministarstva kulture Srbije što je gotovo upola manje od 86 miliona dinara koliko smo dobili za 2010, kaže Vera Pavlović Lončarski, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Beogradu (RZZK). Lončarski dodaje da u toku godine Ministarstvo kulture izdvoji dodatna sredstva tako da se očekuje da će konačna suma biti identična prošlogodišnjoj s obzirom na svest o značaju spomenika kulture.
Svake godine Ministarstvu kulture RZZK dostavlja program aktivnosti u okviru kojeg osim osnovnih delatnosti postoje prioriteti koji se odnose na spomenike koji se nalaze na Listi svetske baštine, pod zaštitom Uneska, a njih je ukupno četiri.
Prvi na listi je Stari Ras sa Sopoćanima (u okviru starog Rasa su tvrđava, manastir Sopoćani, Đurđevi stupovi i crkva Sv. Petra), to je najstariji spomenik nominovan 1979, zatim manastir Studenica, treći na listi su srednjovekovni spomenici na Kosovu (Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i crkva Bogorodice Ljeviške) i četvrti koji je stavljen na listu 2007. je arheološko nalazište Gamzigrad-Romulijana. „Reč je o velikim kompleksima koji se ne mogu završiti za godinu dana već se radi nekoliko godina u fazama“, kaže Vera Pavlović Lončarski.
Ostali prioriteti na kojima će se u 2011. raditi su: manastir Manasija, crkva Sv. Spasa u Žiči, manastir Banja kod Priboja, manastir Ljubostinja. U Negotinu će se raditi na sanaciji jedne od pivnica, na listi je Karađorđev grad u Topoli, nekropola stećaka u Mramorju na Perućcu u Bajinoj Bašti. Planiran je i projekat istraživanja seoskih grobalja u Rajcu i Rogljevi sa neobičnom nadgrobnom arhitekturom, projekat „Kultna mesta“, radovi na ikonostasu u crkvi Petra i Pavla u Topčideru i crkve u Bariču kao i radovi na ikonama u depoima Zavoda. Naša sagovornica podseća i na istraživačke radove za projekte restauracije za crkve na Kosovu (Pećka patrijaršija, Gračanica i Dečani) i na konzervatorsko-restauratorske radove na arheološkom lokalitetu Lepenski vir.
– Sredstva se dobijaju i iz raznih fondacija kojima se Zavod obraća. Na primer, u Fondu američkog ambasadora za kulturno nasleđe dobili smo 30.000 dolara, svake godine dobijamo sredstva od Udruženja „Kulturno nasleđe bez granica“, imamo povremeno i donacije za restauraciju ikonostasa ili ikona od privatnih lica sa kojima mi sklapamo ugovore. Ali takvih pojedinaca je najmanje. Prošle godine smo sredstva dobili i od Uneska. Recimo, Lepenski vir se gradi sredstvima Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, Ministarstvo vera je svojevremeno odvajalo sredstva za crkvene spomenike, gradski sekretarijati takođe izdvajaju izvesne sume – kaže Lončarski.
A na pitanje koliko se istorijskih spomenika nalazi u kritičnom stanju odgovara:
– Lista prioriteta za sanaciju spomenika kulture se stalno menja. Na primer, posle zemljotresa u Kraljevu naša lista prioriteta je morala da se promeni. I zato smo dobili sredstva za održavanje manastira Žiča. Nemamo spomenike koji su u toliko lošem stanju da su ruševni, ali postoje oni koji su ugroženi. Iz razgovora sa kolegama u regionu saznala sam da su svi nezadovoljni sredstvima koja se izdvajaju za zaštitu spomenika kulture, ali na Sajmu konzervacije u Ferari čula sam da je italijanska vlada smanjila za 50 odsto izdvajanja za kulturu u ovoj godini.
Kako se mogu sprečiti radovi na spomenicima kulture, mimo volje službe zaštite, Vera Lončarski objašnjava:
– Ukoliko mi damo mere zaštite nekoj firmi, licu, organizaciji, ona je dužna da nas obavesti o početku radova, kako bi naši konzervatori vršili nadzor. Ako nije sve kako treba mi nemamo prava da obustavimo radove, ali postoji inspekcija. Kad Republički zavod radi projekte na značajnim spomenicima, postoji još jedna komisija od 17 članova formirana pri Ministarstvu kulture koja razmatra spomenike kulture od izuzetnog značaja kod nas i u inostranstvu i njihovo mišljenje je tada meritorno.
