Dvor Karađorđevića kulturno dobro
Vlada je usvojila nacrt zakona o dvorskom kompleksu na Dedinju kojim ovo zdanje postaje kulturno dobro od opšteg interesa u državnoj svojini.
Porodica Karađorđevića i dalje će biti korisnik zdanja, ali će budućim ugovorom državi biti omogućeno da u njemu organizuje prijeme ali i redovne turističke posete.
Ovo je inače jedan od prvih zakona koje je predložilo Ministarstvo kulture od kada je na njegovom čelu ministar Predrag Marković, inače član Krunskog saveta.
Dvorski kompleks na Dedinju koji je sada zaštićen samo u okviru prostorne celine Topčider, odlukom Vlade zvanično postaje kulturno dobro pod zaštitom države koja je i dalje njegov vlasnik.
Nakon što zakon usvoji i Skupština sa korisnikom dvora odnosno Domom Karađorđevića biće sklopljen novi ugovor o korišćenju zdanja bez nakande, kaže ministar kulture Predrag Marković.
„To znači da će isti novac koji je država i do sada obezbeđivala zavisno od svojih mogućnosti na očuvanju ovog kompleksa i sada biti na raspolaganju s tim što to neće trpeti čitav niz nesporazuma, prebacivanja nadležnosti. Sada će to rešenje biti sistemsko i na taj način će ta sredstva stizati tokom cele godine i omogućavati da se u neprekinutom procesu ovaj kompleks čuva zbog svih nas“, kaže Marković.
Zakonom koji danas usvaja Vlada se istovremeno sprečava mogućnost da Dvorski kompleks na Dedinju postane privatna svojina.
Istoričar Čedomir Antić, koji je i član krunske kancelarije veruje da je interes Karađorđevića denacionalizacija ali da se novim zakonom država, ipak, postavlja pravednije prema kraljevskoj porodici i tradiciji.
„Kada je reč o interesima njegovog kraljevskog visočanstva, verujem da su oni restauracija monarhije. U slučaju restauracije monarhije biće izvršena denacionalizacija i restitucija i onda će čitavo pitanje imovine, ne samo porodice karađorđević, biti rešeno onako kako je rešeno u drugim istočnoevropskim zemljama. To nije moguće u potpunosti ali stvar će biti rešena mnogo pravednije nego što je do sada. U ovom trenutku ja verujem da je ovo rešenje mnogo bolje zato što smo proteklih godina imali jedan prilično voluntaristički odnos ljudi koji su vodili republiku“, kaže Antić.
Marković ubrzao donošenje zakona?
Srbija, preko Ministarstva kulture, već 6 godina finansira Dvorski kompleks na Dedinju ali se izdaci za te potrebe smanjuju. Ulaganja iz republičkog budžeta su se od 120 miliona dinara 2005. spustila na svega 30 miliona u prošloj i ovoj godini.
Zanimljiv detalj je to što je aktualni ministar kulture i član krunskog saveta, zbog čega smo Predraga Markovića pitali da li je njegov uticaj ubrzao donošenje ovog zakona i da li misli da je po ovom pitanju u sukobu interesa.
„Ja sam sigurno osoba koja nikad nije u sukobu interesa i vodio sam računa o tome na svoju štetu. Čak i kada nisam ni na kakvoj funkciji, moja firma nikada nije konkurisala ni kod jednog ministarstva ni zta jednu donaciju ili dotaciju. Sada isto ne primam platu, gde god je postojalo članstvo ono je zamrznuto. Ali pretpostavljam da ono što Vi želite da inicirate tim pitanjem je precizan odgovor koji kaže: zakonski predlog koji je danas na Vladi je predlog koji se u institucijama države dogovara već duže od 3 godine. I on je faktički završen krajem prošle godine dakle, u periodu kada ja ne da nisam bio na fumkciji nego nisam učestvovao u javnom životu“, kaže Marković.
Dvorski kompleks na Dedinju čine Kraljevski i Beli dvor, sa parkom i šumom koja ih okružuje, ostale zgrade kao i pokretne stvari koje se nalaze u tom kompleksu. Pretvaranje kompleksa u kulturni spomenik podrzumeva i novo popisivanje pokretnosti unutar dvora među kojima su fresake iz Dečana i Sopoćana, slike Krespija, Rembranta, Paje Jovanovića i Đure Jakšića, kao i vajarska dela Meštrovića i Rosandića.
