Ovčarstvo u Srbiji – Izvoz još daleko
Iako ovčarima u Srbiji uzgoj ne donosi očekivanu zaradu, oni se ne predaju u ovom poslu i njihova stada se uglavnom povećavaju. Tvrde da nikada nije bilo teže jer za 50 litara nafte moraju prodati jedno jagnje, a svega 1.500 ovaca se muze jer mlekare više ne otkupljuju ovčije mleko.
Posle pet godina sirova, neobrađena vuna se ponovo otkupljuje po 45-50 dinara za kilogram, čime se zapravo nadoknađuju troškovi šišanja.
U Vojvodini broj ovaca se kreće oko 300.000, a oko 170.000 je u priplodu. U Srbiji broj ovaca je 1,4 miliona grla, a bio bi i znatno veći da deoba podsticaja od 4.000 dinara po grlu za odgajivače nije vezana za njihov upis u PIO fond.
Govoreći o izvoznim prilikama, a posebno na istočno tržište, Vladimir Kankaraš, predsednik Udruženja odgajivača ovaca i koza „Bikara“ iz Vrbasa, za „AgroServis“ kaže:
– Trenutno mi nemamo dovoljno robe za izvoz niti ujednačen kvalitet mesa, a pogotovo za sezonske potrebe na tržištu. Ozbiljnim programom u ovčarstvu, od poboljšanja rasnog sastava do više specijalnih klanica, mi se za pet-šest godina možemo vratiti na naša bivša evropska tržišta i stići na nova. Međutim, takvih inicijativa nema, pogotovo kada brzo prodamo robu. Sada se svako snalazi kako ume, a tu nema ozbiljnog izvoza – tvrdi Kankaraš.
Dr Cvijan Mekić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, već godinama govori da bez stručno vođene selekcije i reonizacije proizvodnje u ovčarstvu Srbija nema ozbiljne šanse za povratak na tržišta.
– Ovčarstvo je profitabilna grana stočarstva, ali samo ako se ne radi usput – od danas do sutra. Imamo dobre ovčare, ali nisu u većini. Malo je umatičenih grla u Srbiji, ni polovina od ukupnog stada, a to znači da je struka po strani i to ne svojom voljom – kaže Dr Mekić.
Prema statističkim podacima, potrošnja ovčijeg mesa u Srbiji je manja od pet kilograma po stanovniku, što i nije realna procena jer se većina mesa prodaje izvan trgovačkih tokova.
