Arheološki triler Danijela Levina „Poslednji odsjaj“
„Laguna“ je upravo objavila debitantski roman američkog Jevrejina Danijerla Levina “ Poslednji odsjaj“, kome je pošlo za rukom da napiše arheološki triler dostojan da se nazove naslednikom Den Braunovog “ Da Vinčijevog koda“.
Levin je znanja koja je stekao tokom školovanja i zatim kroz praktični rad iskoristio do maksimuma kada se odlučio da se oproba kao pisac i rezultat je savršeni koktel istorijskih činjenica, saznanja o ilegalnim arheološkim iskopavanjima, o radu sudskih i policijskih organa u borbi protiv trgovine antikvitetima, a sve je to začinjeno avanturama dostojnim Džemnsa Bonbda i Indijana Džonsa.
Sa diplomom stečenom na Odseku za rimsku i grčku civilizaciju Univerziteta Mičigen, koja mu je donela stipendiju za usavršavanje na Američkog akademiji za klasične nauke u Rimu, Levin je na Harvardu diplomirao pravo.
Nastavio je da se usavršava radeći kao stažista u koncelariji predsednika Vrhovnog suda Izraela i kao advokat u NJjujorku bavio se međunarodnim pravom, da bi se 2009. pojavio „Poslednji odsjaj“ promovisan u čuvenoj aukciojskog kući Sotbi.
Tokom portekle godine postao je internacionalan hit što nije promaklo “ Laguni“ koja se postarala da dobije autorska prava i tako obezbedi prava i na buduća dela ovog izuzetno talentovanog pisca prvorazredne žanrovske literature.
Bez ustručavanja se može reći da Levin ima šansu da preotme primat Denu Braunu u domenu podžanra „paleo trilera“,“arheološkog krimića“ sa mnoog uverljivijim tapletima i intgrigama nego što ih nudi Braun jer neuporedivo bolje poznaje istorijske činjenice na koji a gradi svoju fiktivnu priču.
Glavni junak Džonatan Markus, mladi američki advokat i bivši doktorant klasičnih nauka, veliki stručnjak za sudske sporove u koje su umšani dileri antikviteta, kao da je autorov alter ego.
Kad bude pozvan u Rim da pregleda fragment njegove kamene mape iz prvog veka , čiji je vlasnik klijent firme za koju radi, Markus otkirva skrivenu poruku uklesanu na poleđini fragmenta na kome se vidi Koloseum.
Tako počinje potera za menorom ( sedmokraki svcećnjak) iz judejskog hrama u Jerusalimu koja je ovekovečena na slavoluku imperatora Titusa kao najvažniji deo plena uzetog iz razorenog svetilišta.
Koja je bila stvarna uloga imperatorovog istoričara Josifusa Flaviusa, jevrejskog vojskovođenje koji je prešao u tabor neprijatelja, šta ga je povezivalo sa nekoliko ljudi blaskih Titusu koji su bili bačeni zverima u Koleseumu, optuženi za veleizdaju uključujući carsku ljubavnicu Bereniku, čije je telo sačuvano dva milenijuma potopljeno u ulja i smolu? Ovo su pitanja na koja Markus želi da nađe odgovore.
Dok Markus i doktorka Emili Travija, konzervatorka i službenica UNESCO-a, kopaju sve dublje po prošlosti, otkrivaju ne samo drevnu obaveštajnu operaciju , već i bezobzirnu savremenu zaveru tajanstvenog islamskog fundamentaliste koga Interpol zna pod pseudonimo Saladin.
Kolega po peru, ali sa decenijskim iskustvom, Stiv Beri je roman nazvao “ gozbom na kojoj se nudi: istorija, zavera, tajne, pustolovina. Levin čitaoca očarava verodostojnošću i maštom“.
