U poslednje 3 godine u Crnoj Gori od kancera umrlo oko 2.750 ljudi
Svake godine širom sveta se registruje oko 10 miliona novoobolelih, od čega oko 60 odsto u zemljama u razvoju.
U Crnoj Gori je od 2007. do 2010. godine od raka umrlo oko 2.750 ljudi.
„Prema učestalosti obolevanja ne razlikujemo se mnogo od najrazvijenijih evropskih zemalja, odnosno spadamo u grupu zemalja sa srednje visokom stopom mortaliteta za maligne tumore kod muškaraca i niskom stopom mortaliteta kod žena“, objasnila je pomoćnica ministra zdravlja, onkolog dr Jadranka Lakićević.
Procenjuje se da trenutno u svetu ima 23 miliona osoba obolelih od raka, koje su završile lečenje ili kod kojih je lečenje u toku. Svake godine širom sveta se registruje oko 10 miliona novoobolelih, od čega oko 60 odsto u zemljama u razvoju.
Uprkos nauci tumor neizječiv
Prema njenim rečima, kod muškaraca zloćudni tumor pluća je zastupljen u čak 40 odsto u odnosu na ukupan broj umrlih od tumora. Na drugom mestu je, po učestalosti, tumor prostate.
Žene najčešće umiru od zloćudnog tumora dojke, oko 18 odsto u odnosu na broj umrlih žena od tumora, a potom od pluća i debelog creva.
Najčešće pogađa starije
Kancer, po pravilu pogađa starije osobe, iznad 60 godina starosti, tako se rak dojke javlja u 75 odsto kod žena starijih od 50 godina, a rak prostate u najvećem procentu kod muškaraca starijih od 70 godina.
Lakićević je naglasila važnost prevencije i ocenila da se građani, svojim ponašanjem, mogu značajno zaštiti od nastanka raka.
„Prevencija podrazumijeva prestanak pušenja, forsiranje zdrave ishrane i održavanje normalne telesne težine, kao i fizičku aktivnost“, naglasila je dr Lakićević.
Za lečenje obolelih od karcinoma u Crnoj Gori prošle godine se otvorila nova Klinika za onkologiju i radioterapiju, na kojoj je instaliran i savremeni aparat za zračenje pacijenata, koji je tek odnedavno u upotrebi.
Smanjiće liste čekanja
Nakon što je aparat u staroj Klinici u kvaru nekoliko sedmica, stvorene su liste čekanja, ali iz Kliničkog centra poručuju da će organizovanjem zračenja u dve smene na novom aparatu rešiti i taj problem.
Liste čekanja, koje su se zbog kvara starog aparata formirale, osoblje Klinike planira da zračenjem 60 pacijenata dnevno smanji na adekvatnu meru.
„Imamo iskustva i od ranijih godina kada smo imali ovakve situacije zbog zastoja aparata za zračenje, a što se događa i u zemljama u okruženju koje nemaju materijalne resurse da zadovolje potrebe sve većeg broja obolelih od malignih bolesti. Na osnovu statističkih podataka predviđa se trend još većeg obolevanja od malignih bolesti, naročito u manje razvijenim zemljama, zbog loših životnih navika, kao što su upotreba duvanskih proizvoda i drugi faktori rizika koji nisu dovoljno suzbijeni kampanjama“, saopšteno je iz te ustanove.
Čekanje na zračenje, do vremena kada je bio u funkciji aparat za zračenje u staroj zgradi Klinike, bilo je svedeno na manje od mesec dana, što, kako su kazali iz KC-a, predstavlja najkraću listu čekanja u regionu.
„Novi aparat za zračenje i sva druga oprema na novoj Klinici ugrađena je i puštena u rad po svim savremenim EU standardima i kao takva predstavlja jednu od najsavremenijih Klinka ove nemene u regionu. Upravo zbog poštovanja svih protokola neophodnih za puštanje u rad jednog ovako značajnog programa lečenja, u novoj Klinici otpočeli smo sa zračenjem pacijenata tek u februaru ove godine“, kazali su iz Kliničkog centra.
Nabavka još jednog aparata u planu
Uprava Kliničkog centra, kako je saopšteno, adekvatno planirao broj pacijenata za terapiju zračenja, te je izgrađen i još jedan bunker u novoj zgradi Klinike za onkologiju i radioterapiju za instalaciju još jednog aparata za zračenje.
„Realizacija nabavke drugog aparata za zračenje finansiraće se kao kapitalna investicija u narednom periodu u skladu sa raspoloživim finansijskim sredstvima. Jedna od razmatranih mogućnosti jeste i podrška IAEA, u kojoj bi se u okviru projekta koji ova Agencija sprovodi obezbedila nabavka drugog aparata za zračenje“, kazali su iz Kliničkog centra.
Mogućnost nabavke aparata za zračenje koja se razmatra jeste aplikacija za podršku i pomoć IAEA koja se ostvaruje putem projekata koji KC, uz Ministarstvo zdravlja, podnosi IAEA u saradnji sa ZAMTES-om.
Uskoro i brahiterapija
Iz Kliničkog centra Crne Gore su najavili da će ubrzo aktivirati i unutrašnje zračenje, odnosno brahiterapiju, koja se do sada nije primenjivala u Crnoj Gori.
„Obučeni su timovi koji se sastoje od doktora, fizičara i tehničara za rad na najsavremenijoj HDR Bebig multisourse mašini. Preko Agencije za atomsku energiju i iz sredstava Kliničkog centra, bili su eksperti za oblast brahiterapije i fizičar za brahiterapiju“, saopšteno je iz te ustanove.
Od strane Agencije, kako su saopštili, biće plaćen ekspert za brahiterapiju, koji će boraviti i raditi na Klinici sledeća tri meseca.
