Studente ne interesuje kulturni život
Studenti u Srbiji nerado posećuju ustanove kulture, a čak 83,5 odsto njih gotovo nikada ne odlazi u muzeje, pokazalo je istraživanje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka iz Beograda.
Istraživanje kulturnog života i potreba studenata u Srbiji pokazalo je, takođe, da 70 odsto akademaca veoma retko posećuje galerije, kulturno-istorijske spomenike, arheološka nalazišta, pozorišne predstave, književne večeri, bioskope, rekao je na konferenciji za novinare istraživač u Zavodu Slobodan Mrđa.
Prema njegovim rečima, svega 7,1 odsto studenata slobodno vreme koristi za posetu nekoj od ustanova kulture, a među njima je najviše beogradskih studenata (59,1 odsto).
Kulturni sadržaji su, takođe, u vrhu spiska onoga čega bi se studenti najlakše odrekli, odmah nakon cigareta i tehničkih uređaja. Najteže bi „žrtvovali“ internet, garderobu i izlaske, pokazala je anketa.
Savremeni akademci u Srbiji dnevno imaju svega tri sata slobodnog vremena, gotovo upola manje od onih koji su studirali pre deset godina.
Akademci koji su učestvovali u anketi najviše vole da dokolicu iskoriste za bavljenje sportom, za druženje s prijateljima, za gledanje televizije ili slušanje muzike.
Muškarci najviše vremena provode u sportskim aktivnostima, za kompjuterom, na internetu ili spavajući i dosađujući se, dok devojke radije biraju druženje s prijateljima, izlazak u klubove i kafiće ili odlazak u neku od ustanova kulture.
Kao najčešći razlog zbog kojih se nedovoljno posvećuju kulturnim sadržajima učesnici ankete su naveli nedostatak slobodnog vremena, ali i nedostatak interesovanja za tu vrstu aktivnosti.
Važan faktor je i nedostatak novca, ali i kulturna ponuda koja, prema oceni studenata, nije zadovoljavajuća.
Profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Ana Pešikan upozorila je da se tokom proteklih tridesetak godina beleži konstantan pad opšte kulture mladih ljudi i dodala da tome naročito doprinose televizija i internet koji razbijaju pažnju i kritičko mišljenje.
„I sistem vrednosti u društvu uopšte ne podržava kulturni razvoj“, rekla je Ana Pešikan i posebno naglasila negativnu ulogu elektronskih i štampanih medija koji podstiču interesovanje mladih za banalne sadržaje, dok je izveštavanje o kulturnim događajima svedeno na minimum i marginalizovano.
Prema njenim rečima, važan faktor koji doprinosi smanjenju interesovanja mladih za kulturne sadržaje jeste i obrazovni sistem koji im ne ostavlja dovoljno slobodnog vremena i ne podstiče ih da se, u sklopu vannastavnih programa, bave umetnošću i drugim sličnim aktivnostima.
Komentarišući ocenu velikog broja anketiranih da njihove probleme treba da rešavaju roditelji, kao i nespremnost mladih da se sami izbore za kvalitetniji život, Ana Pešikan je upozorila da je to posledica opšte infantilizacije društva i sistema vrednosti u kojem je odnos prava i obaveza inače veoma poremećen.
Prema rečima Slobodana Mrđe, slične probleme imaju i druge zemlje bivše Jugoslavije, iako je u nekima od njih, pre svega u Sloveniji koja je članica Evropske unije, standard studenata na znatno višem nivou, pa su im samim tim i kulturni sadržaji lakše dostupni.
Kosta Andrić iz Kancelarije za mlade Beograda istakao je, međutim, da kulturni život prestonice obiluje besplatnim programima, ali da mladi, prevashodno zahvaljujući nemaru medija, nisu dobro informisani o tome.
Andrić je, takođe, ukazao na činjenicu da neafirmisani mladi umetnici u Srbiji nemaju dovoljno prostora da predstave svoju delatnost i najavio da će u sklopu priprema kandidature Beograda za kulturnu prestonicu Evrope 2020. godine posebna pažnja biti posvećena osmišljavanju programa posvećenih mladima.
Istraživanje je vođeno u periodu od 1. novembra do 25. decembra prošle godine na deset univerziteta u Srbiji, a u njemu je učestvovalo 1.096 studenata starosti od 19 do 27 godina.
