,,Slatka mala iz Kaća“: Kako su Vedrana i Marko od mini lubenice napravili trend
Agronomi Vedrana i Marko Nedeljkov, mladi bračni par iz Kaća nadomak Novog Sada, prvi su započeli da promovišu mini lubenicu koju su nazvali ,,Slatka mala iz Kaća“ i brendirali su je pod tim imenom. Njih je poljoprivreda othranila i zato im je bilo prirodno, kad su se zavoleli, da nastave da proizvode. Osim mini lubenice, oni gaje i batat – slatki krompir koji može da bude narandžast, ljubičast, ali i drugih boja.
Vedrana i Marko su 2018. godine počeli da se bave proizvodnjom mini lubenica i batata, pošto su istražili tržište i videli da ih nema u ponudi. Svoje proizvode su predstavili na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, najvećoj i najpopularnijoj manifestaciji te vrste u Srbiji.
Bračni par je nasledio voćarsku proizvodnju od Markovog dede, Joce, ali to je bio stari sortiment i zaostao sistem proizvodnje. Trebalo im je mnogo ulaganja da to dovedu na neki nivo.
,,Mi smo prvi koji smo počeli da promovišemo mini lubenicu – veličine dva do dva i po kilograma. Ima izuzetno tanku koru. Veoma je hrskava i crvena. Visok joj je sadržaj šećera, a ukus je izbalansiran i pun. Ima veoma malo otpada zato što je tanka kora i sadrži mikro semenke koje ne osetite dok jedete lubenicu“, objašnjava za BIZLife Vedrana Nedeljkov.
Vedrana, Gazdinstvo ,,Nedeljkov“ (Privatna arhiva)
Prema njenim rečima, veoma se lepo uklapa u današnji način života – staje u svaki frižider cela, što je značajno. Ako ste je danas kupili i ne stignete da je pojedete, dva dana možete da je držite u frižideru zatvorenu. Ona će biti savršena kada je izvadite.
Mini lubenica ,,Slatka mala iz Kaća“ – praktična i ukusna
To je sigurno nije slučaj sa kriškom ili velikom lubenicom. Svako može lako da ponese dva kilograma na deseti sprat. Veoma je praktično i ukusno rešenje, dodaje Vedrana.
Vedrana i Marko, koji vode gazdinstvo ,,Nedeljkov“, prve dve godine su svu njihovu proizvodnju prodavali na malo na beogradskim i novosadskim pijacama.
,,Organizovali smo prodavce i snabdevali smo tezge. Na svakoj tezgi smo seckali lubenicu, nudili i pričali o tome kakve su njene karatkeristike. Vremenom sve više ljudi se okretalo kupovini i konzumaciji ove lubenice“, navodi Vedrana.
Njihova ciljna grupa što se tiče mini lubenice jesu male porodice i veliki gradovi. Međutim, i velike porodice, koje broje šest ili sedam članova, dođu i kupe po šest, sedam lubenica.
,,Sad se već potpuno ustalio taj trend“, ističe ona.
Slatka mala iz Kaća, mini lubenica (Privatna arhiva)
,,Slatka mala iz Kaća“ kao brend
Postoje i druge proizvođači mini lubenica i zato su oni svoju na početku brendirali – ,,Slatka mala iz Kaća“. Svaka njihova lubenica ima tu nalepnicu, tj. žig koji garantuje kvalitet i tehnologiju proizvodnje. Iza brenda ,,Slatka mala iz Kaća“ ne stoji nikakav hibrid ili varijetet, već njihova tehnologija i principi u proizvodnji.
,,Jedan od njih je da dozvolimo da svaki plod ispuni pun potencijal. Dokazali smo da to može da se postigne samo na manjim površinama, gde je mnogo bolja kontrola berbe. Mi beremo svaki treći, četvrti dan. To je mnogo više sati i ljudstva da bismo dobili premijum i konstantan kvalitet“, otkriva Vedrana.
Potražnja je vremenom rasla, kao i proizvodnja mini lubenice. Međutim, oni ne mogu i ne žele da imaju ogromne površine koje ne mogu dobro da iskontrolišu, pa su odlučili da podele posao sa prijateljima, poznanicima i drugim malim proizvođačima koji imaju svoju zemlju. I oni sada proizvode ,,Slatku malu iz Kaća“, a Vedrana i Marko ih plasiraju sa njihovim mini lubenicama.
,,Time smo dobili konkurentne količine koje nam trebaju za markete, a nismo ugrozili kvalitet“, zaključuje ona.
Slatka mala iz Kaća, mini lubenica (Privatna arhiva)
Batat – slatki krompir
Kada je reč o batatu koji porodica Nedeljkov takođe proizvodi, on je za njih bio poseban izazov jer je tropska biljka, a poznato je da kod nas nije zastupljena takva klima.
,,Reč je višegodišnjoj tropskoj biljci koja podseća na krompir. Koristi se u kuhinji kao i krompir. Može da bude narandžast, ljubičast, različitih boja. Postoji više od 500 sorti batata. Mi smo iz godine u godinu isprobavali proizvodnju, radili smo različite oglede i pokušavali da strane studije primenimo kod nas“, naglašava Vedrana za BIZLife.
Pošto je batat povrće u zemlji, trebalo im je zemljište koje je peskovito, rastresito i fine strukture i dobro vodopropusno.Oni su izabrali percele koje su bliže Dunavu, gde je peskovito, zahteva navodnjavanje i malo đubrenja.
,,U našoj proizvodnju koristimo organsko đubrivo – stajnjak, alge, humusne kiseline i druge vrste biološkog đubriva. Bavimo se kontrolisanom, odnosno integralnom proizvodnjom“, kaže Vedrana za BIZLife.
Batat, Gazdinstvo ,,Nedeljkov“ (Privatna arhiva)
Proizvodnja bez pesticida
Ove godine planiraju da u proizvodnju uvedu standard bez ostataka pesticida. Reč je o standardu kojim se dokazuje na koji način proizvode već godinama. On daje okvire i smernice kako treba da se proizvodi i šta da se koristi da bi se na kraju dobio proizvod koji u sebi nema ostataka pesticida.
,,Za naše kupce je to veoma značajno zato što ćemo tako dobiti konkurentniju cenu proizvoda, koji je zdravstveno potpuno bezbedan u rangu proizvoda iz organske proizvodnje“, otkriva Nedeljkov.
Takođe u 2024. uvode i standard Global G.A.P. koji daje neke okvire proizvodnje, ograničenja, pravila i smernice kako postupati sa pesticidima, sa posebnim osvrtom na održivost, reciklažu i očuvanje zemljišta i životne sredine.
Od ove godine planiraju i da pokušaju da izvoze svoje proizvode.
,,On je neophodan ako želimo da prodamo naše proizvode bilo gde van Srbije. Mi povećavamo prinose po jedinici površine, napredujemo u tom smislu, ali još uvek nismo došli do prinosa koji ostvaruju neke druge zemlje. Ipak imamo ograničenja poput klime i zemljišta“, zaključuje Vedrana za BIZLife.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/Ivana Jaćimovski
Foto: Privatna arhiva, BIZLife
