• Srbija još uvek nije deo Evropske unije. Da li verujete da posedujemo neophodnu stručnost i veštine za efikasno upravljanje energetskom tranzicijom i unapređenje održivih inicijativa?

Da, mislim da je Srbija veoma dobro pozicionirana. Kada je reč o održivosti, to je kombinacija energetske tranzicije i digitalizacije. Energetska tranzicija je ključna, jer 80 odsto emisija dolazi iz energetskog sektora. Dakle, potrebno je raditi na smanjenju potrošnje energije, što vodi smanjenju emisije ugljen-dioksida. U Srbiji postoji visok nivo znanja i sposobnosti, dobri univerziteti i veoma dinamične investicije u digitalizaciju.

Klijenti nas često pitaju kako da sprovedu energetsku tranziciju i koja su rešenja. Zapravo, oni znaju da žele da idu u tom pravcu, samo ne znaju kako. Stoga je za nas primarni cilj da ih vodimo na putu ka održivosti i pokažemo da je sve to moguće uz proizvode i softverska rešenja koja imamo da ponudimo. Mi smo u Srbiji prisutni već 22 godine, i imamo jaku partnersku mrežu koja nas podržava na ovom putu.

• Kako Schneider može pomoći našoj zemlji u prevazilaženju prelaznog perioda?

Postoji više načina, koje treba adresirati. Prva stvar je da zemlja želi da se dekarbonizuje i ima nove izvore energije. Ima mnogo toga da se uradi na razvijanju obnovljivih izvora energije – solarne energije i energija vetra, ali i hidroenergetskog potencijala, koji je i dalje prilično velik. Potrebno je osigurati da ove tehnologije rastu i da budu bliže potrošaču. Prozjumera, koji samostalno proizvode energiju koju troše, a višak vraćaju u mrežu, sve je više. Još mnogo toga dolazi u Srbiju jer će se više ulagati u obnovljivu energiju. Pratićemo te razvojne projekte zahvaljujući ponudi rešenja niskonaponske i srednjenaponske opreme, ali i sa svim softverima za optimizaciju proizvodnje.

Na jednom vetroparku, ako ne radi dobro, možemo izgubiti mnogo proizvedene energije. Zato je potreban sistem za merenje, praćenje i kontrolu sistema (SCADA). Kada imate takav sistem, možete vizualizovati sve elektrane – vetro, solarne, hidro itd. – i osigurati da je proizvodnja na vrhunskom nivou. Drugi deo je distributivna mreža. Uz mnogo obnovljivih izvora koji dolaze, mnogo je nestabilnosti u mreži. Imamo partnerstvo sa EDS-om, gde nam je cilj da digitalizujemo mrežu. To je dugoročna saradnja koja će dovesti do smanjenja gubitaka na mreži i povećanja operativne efikasnosti. To je, prema mom mišljenju, ogroman projekat za ovu zemlju. Dakle, važno je obezbediti da mreža bude dovoljno jaka, otporna i fleksibilna. Treći stub je optimizacija potrošnje električne energije. U skladu s tim, sarađujemo sa mnogim klijentima, na primer, industrijama ili data centrima, u kojima optimizujemo potrošnju.

• Danas svaka kompanija govori o temi održivosti, ali čini se da je ljudi i dalje ne razumeju u potpunosti, niti vide promenu u svojim životima. Postoji mnogo skepticizma u vezi s tom temom. Možete li objasniti našoj javnosti kako će se ta promena desiti i kada možemo očekivati da je zaista osetimo?

Mislim da održivost, odnosno ESG, ponekad ljudima predstavlja nejasan pojam. Za nas je kultura kompanije ključna. Održivost se ne odnosi samo na životnu sredinu, već i na društveni i ekološki uticaj. Radimo sa zajednicama, obučavamo električare, pružamo pristup energiji, sarađujemo sa univerzitetima. Naš globalni cilj je da obučimo milion ljudi za elektrifikaciju i automatizaciju do 2025. godine i tako imamo konkretan uticaj na zajednicu. Smatramo da u mnogim zemljama širom sveta naše pozicioniranje treba da pomogne ljudima da dobiju pristup energiji. Postavili smo cilj da 15 miliona ljudi dobije pristup energiji do 2025. godine. To je ogroman rad, ali za nas je to način da imamo stvarni uticaj u različitim geografskim oblastima. To radimo u jugoistočnoj Aziji, Indiji, Africi i mnogim drugim zemljama. U Srbiji je obrazovanje ključno za objašnjavanje održivosti. Takođe, radimo sa dobavljačima da smanjimo njihov karbonski otisak za 50 odsto do 2025. godine. Reč je o naših hiljadu najvećih dobavljača na globalnom nivou. Potrebno je da znaju svoj karbonski otisak i da umeju da ga izračunaju. Sve je u obuci, obrazovanju i podizanju svesti. Radimo kroz ceo lanac vrednosti, gde je angažovano mnogo više ljudi, dobavljača i kupaca. Zato sprovodimo vrlo ciljane društvene akcije prema zajednici.

• Schneider Electric Hub zapošljava više od 1000 IT inženjera i energetskih stručnjaka. Prošle godine su se preselili u ovu održivu zgradu. Izgleda da sprovodite ono što govorite. Da li utičete na druge da slede vaš primer?

U našoj zgradi u Novom Sadu primenjujemo sve moguće softvere za kontrolu efikasnosti upotrebe energije putem platforme EcoStruxure, što nam omogućava smanjenje potrošnje. To je objekat u kome smo primenili svu našu tehnologiju, pa smo dobili i platinasti LEED sertifikat. Bilo nam je važno da pokažemo da je to moguće. Želeli smo da dobijemo konkretan primer koji bismo mogli da delimo. Organizujemo obilaske za kupce i pokazujemo im sve.

• Kako vidite Srbiju na globalnoj Schneider mapi i kako Schneider Electric Srbija doprinosi vašem globalnom poslovanju?

Srbija je za nas veoma važna zbog sposobnosti ljudi i njihovih tehničkih veština. Schneider Electric Hub sa preko 1000 zaposlenih razvija softvere za projekte širom sveta, uključujući i napredni softver za upravljanje mrežom. Nastavljamo sa ulaganjem u nova istraživanja, u razvoj, inovacije i veštine, jer znamo da postoji velika prilika zbog razvoja obnovljivih izvora energije i veće distribuirane proizvodnje. Srbiju vidimo kao digitalni centar koji će nastaviti da doprinosi globalnom poslovanju Schneidera širom sveta. 

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.