Koliko je Poljoprivredni sajam u Novom Sadu doprineo razvoju agrara u Srbiji?

Kroz više od jednog veka postojanja Novosadski sajam je bio i ostao svojevrsno ogledalo privrede, kulture i društva, a tamošnji događaji odraz aktuelnog trenutka. 

Međunarodni poljoprivredni sajam, koji se ove godine održava čak 91. put, sada je dobio Evropsku uniju kao Partnera, ističe u intervjuu za BIZLife generalni direktor te sajamske kuće Nikola Lovrić i napominje da je objedinjeni nastup Evropske unije značajan iskorak za sve u agraru Srbije, ali i za druge zemlje učesnice.

• Kako biste opisali stogodišnji poslovni put i razvoj Novosadskog sajma, ali i njegov doprinos razvoju privrede i poljoprivrede u regionu, koji traje čitav jedan vek?

Kroz 101 godinu zvaničnog trajanja Novosadski sajam je postojao i radio kao svojevrsno ogledalo privrede, kulture i društva, a naši događaji odraz aktuelnog trenutka. Sajmova je u Novom Sadu bilo i pre nego što je zvanično nastao Novosadski sajam, ali je upravo na temeljima dešavanja s kraja 19. veka naša kompanija izrasla u lidera sajamske industrije jugoistočne Evrope. Nije pretenciozno kada ovo kažem, jer podaci govore u prilog i trajanju i ulozi koju je Novosadski sajam pažljivo gradio kroz decenije rasta i razvoja.

Generalni direktor Novosadskog sajma, Nikola Lovrić

Za agrosektor je Međunarodni poljoprivredni sajam prva asocijacija vrhunskog privrednog događaja. Za lovce i ribolovce to je LORIST. Za ljubitelje umetnosti to je ART EXPO… Za organizatore kongresa, konferencija, simpozijuma i sl. to je Master, naš Kongresni centar.

Na izvestan način, Novosadski sajam i naš najznačajniji događaj – Međunarodni poljoprivredni sajam – ove godine doživljavaju „kvantni skok”. Dobili smo snažnog partnera koji okuplja 27 država članica sa više od 450 miliona građana, što će uz ostale prisutne učiniti da budemo domaćini za direktno učešće 40 država (Turska, Kina, Letonija, Meksiko, Finska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Kamerun, Pakistan, UAE, Srbija itd.). Tu su i indirektno prisutne firme sa drugih tržišta, ali svi najznačajniji u agrobiznisu izvesno će biti u Novom Sadu od 18. do 23. maja.

• Koliko je, prema vašem mišljenju, Poljoprivredni sajam u Novom Sadu doprineo razvoju agrara u Srbiji, a posebno inovacijama u agroindustriji?

Verujem da je odgovor u nesmanjenom interesovanju za ovaj događaj i posle 90 godina održavanja. Izvesno su sajmovi mesta na kojima se najpre vide noviteti u nekom sektoru, a Međunarodni poljoprivredni sajam je svojevrsna scena inovacija već decenijama, i to ne samo za domaći agrosektor.

Na primer, 1972. godine se prvi put na Sajmu predstavila švedska kompanija Volvo izlažući mašine i opremu za zemljoradnike, kao što su i nekoliko godina kasnije posebno mesto zauzimale izložbe zemalja u razvoju (33 države iz Afrike, Azije i Južne Amerike), što je bila jedinstvena mogućnost za mnoge da vide na jednom mestu njihovu ponudu. Primera je mnogo, ali su izvesna visoka očekivanja koja se postavljaju u domenu predstavljanja inovacija na Sajmu, kako od nas, kao organizatora, tako još više od učesnika koji nastupaju. Siguran sam da će 2024. godina ostati zabeležena po novim eksponatima, znanjima, kontaktima i iskustvima koje će izlagači i posetioci steći za šest sajamskih dana.

• Koliko je važno to što će Evropska unija biti zvanični partner predstojećeg, 91. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu i kakve koristi ta saradnja donosi izlagačima i posetiocima?

Pre 1962. godine, kada je nastala Zajednička poljoprivredna politika EU, kao jedna od najstarijih politika Evropske unije, na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu učestvovale su Mađarska, Italija, Danska, Belgija, Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Holandija, Poljska (1961. godine), a i pre toga, pored ovih država, učestvovale su i Švedska, Francuska, Austrija i Švajcarska (1960. godine). Dakle, sedam decenija smo u agraru povezani, usmereni jedni na druge i prisutni jedni kod drugih, ali ovogodišnje, kolektivno predstavljanje značajan je iskorak i za tržište Evropske unije i za Srbiju, ali i za sve koji nisu u članstvu EU ili dolaze iz drugih delova sveta – da se povežu, upoznaju, razgovaraju, pregovaraju…

U proteklih 14 godina je sedam država prihvatilo ulogu Zemlje partnera ovog događaja. Ipak, objedinjen nastup Evropske unije značajan je iskorak i za sve u agraru Srbije, a siguran sam i Evropske unije i drugih zemalja učesnica, što svedoči i o našoj ulozi u tom procesu.

• Na koji način Novosadski sajam doprinosi promociji turističkih destinacija i razvoju turizma u regionu, imajući u vidu sve značajniju ulogu Sajma turizma u Novom Sadu?

Gosti Novog Sada, učesnici i posetioci događaja koje organizujemo značajno učestvuju u ukupnom broju turista koji borave u Novom Sadu. Najmanje jedno noćenje naših poslovnih partnera, a najčešće duže, doprinosi da Novi Sad bude u vrhu posećenosti destinacija naše zemlje. I nije to samo slučaj sa hotelima i drugim objektima za smeštaj. Uticaj sajmova izvestan je i na ugostiteljsku delatnost grada, na privremeno zapošljavanje u pripremi i realizaciji događaja, na prevoznike, trgovce itd. Analize ekonomskog uticaja, direktnog, indirektnog, indukovanog efekta organizacije događaja koje realizujemo, predmet su i naših analiza, ali svih koji prate uticaje sajamske industrije na lokalni, regionalni i međunarodni razvoj. Pored toga, izvesni su i efekti mereni i kroz relativno visoku dnevnu potrošnju po osobi. Posebno je respektabilan broj stranih turista koji dolaze u Novi Sad sa primarnom motivacijom posete Sajmu, što garantuje ozbiljne finansijske efekte na naš grad.

• Koje su ključne osobine drugih događaja koji se održavaju na Sajmu, naročito onih gde je Sajam suorganizator ili gde je reč o velikim događajima u Kongresnom centru?

Istraživanje, analiza, dobra procena održivosti i – spremni smo za ulazak u partnerstva na novim događajima, projektima i programima. Pogled na naše kalendare događaja u proteklom periodu ukazuje upravo na takav pristup – od uvođenja sajmova električnih automobila i gejminga do sajma za penzionere. Ujedno, to ukazuje i na pogled koji imamo i prema budućnosti i prema sadašnjem trenutku. Strateški izbor Novosadskog sajma je da činimo da se stvari dese, a ne da gledamo kako se dešavaju, niti da se sa zakašnjenjem pitamo šta se dogodilo.

• Kakvi su vam planovi kada je reč o proširenju i unapređenju raznovrsnosti događaja na Sajmu kako biste zadovoljili potrebe različitih industrija i poslovne zajednice u celini?

Inovacije, inovacije, inovacije. Bez stalnih unapređenja postojećih događaja, bez uvođenja novih, bez praćenja trendova u organizaciji događaja, a pre svega potreba učesnika i posetilaca – nema prostora za rast. Upravo su rast i razvoj, prihvatanje rizika i spremnost na prilagođavanje značajne vrednosti korporativne kulture koju negujemo. Nastojimo da ne prestajemo da učimo kao kolektiv i da prepoznajemo prilike koje brze promene u društvu prate. Stoga, prepoznajemo i sve što obećava održavanje događaja kakav će biti EXPO 27, jer znamo da u tako značajnim prilikama za zemlju i naša kuća ima puno toga značajnog da doprinese. Već iskorak partnerstva sa Evropskom unijom za ovogodišnji Međunarodni poljoprivredni sajam svedoči o našoj profesionalnoj snazi u industriji događaja, a svesni globalnog značaja koji hrana i poljoprivreda imaju, verujemo da godinama „igramo za čovečanstvo” upravo kao ogledalo privrednog rasta i rasta cele zajednice. 

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife Magazin

Foto: Novosadski sajam