Voditi firmu u doba pandemije je kao da vozite avion bez autopilota i radara kroz oluju, a vi čvrsto držite volan i znate da posle oluje dolazi sunce, kaže za BIZLife Magazin Melanija Pavlović, generalna direktorka, JAF Srbija.

• Pandemija je uticala na brojne poslovne sektore, ali se čini da građevinski sektor nije među njima. Da li ste i vi među kompanijama koje su uspele da izbegnu krizu?

Kompanija JAF je najveći evropski trgovac pločastim materijalima, drvnom građom i proizvodima od drveta, sa tradicijom dugom više od 75 godina i obrtom od preko 800 miliona evra. Grupa posluje u 18 zemalja, ima 58 filijala i preko 3000 zaposlenih. Centrala je u Štokerau, malom mestu pored Beča. Prodajemo sve vrste drveta, sirovo drvo, pločaste materijale, furnire, medijapan, iverice, šperploče. Naša ciljna grupa su proizvođači nameštaja.

JAF u Srbiji posluje od 2008. godine – krenuli smo baš u predvečerje krize, koja je zadesila i građevinski sektor. Na početku smo imali tri zaposlena, a sada imamo 70 zaposlenih i stabilne partnere s kojima radimo 10 godina i dobro poslujemo. Mi smo distributeri u Srbiji i nudimo usluge sečenja, kantovanja i obrade pločastih materijala u pogonima. Proizvođači vrata i nameštaja kupuju furnir, koji presuju na medijapan ili ivericu. Kupci su nam i proizvođači kuhinja i oni koji opremaju velike enterijere. Uz rast građevinskog sektora, raste i naš promet. Zato se kroz naše poslovanje može veoma dobro sagledati stanje na tržištu.

Godina 2020. je dobro počela i do sredine marta je sve išlo po planu, a onda se sve promenilo. Prvi kvartal je bio dobar, nakon čega je usledio pad prodaje, u aprilu, od 50 odsto. Proglašenje vanrednog stanja i uvođenje policijskog časa ograničili su rad i kretanje. Uveli smo mere zaštite, u skladu sa preporukama zvaničnih institucija, i te mere su još uvek na snazi. Početkom maja smo pravili projekciju za treći i četvrti kvartal i prognoze nisu bile baš optimistične. Nismo znali šta će se dešavati, jer nismo imali jasne parametre na osnovu kojih bismo mogli da planiramo. Niko nije znao u tom trenutku.

Voditi firmu u doba pandemije je kao da vozite avion bez autopilota i radara kroz oluju, a vi čvrsto držite volan i znate da posle oluje dolazi sunce. Važno je da se ne bojite i bitno je potpuno preuzimanje odgovornosti. Ja sam, kao menadžer, direktor i odgovorno lice kompanije JAF Srbija, morala da donosim odluke od kojih je zavisilo kompletno poslovanje. Neke odluke su se donosile na dnevnom nivou. Sada, sa distance od godinu dana, mogu reći da smo uz uz potpunu posvećenost, i moju i mog tima, uspeli da izbegnemo krizu.

Nismo prestajali da radimo – kolege su koristile godišnje odmore, neki su radili od kuće, ali su funkcionisali i naš obradni centar i magacin. Vodili smo računa o tome da ljudi budu zaštićeni i da se niko ne razboli. Najvažnije je bilo da drumski transport robe nije stao i da smo sve vreme mogli da uvozimo i prodajemo robu. Važno je da su magacini bili puni i trudili smo se da ispoštujemo zahteve naših kupaca i partnera. U drugom kvartalu beležimo pad prodaje, ali i prve indikatore oporavka, tako da smo se već od juna i jula vratili na planirani nivo prodaje. Godinu 2020. završili smo uspešno i sa ostvarenim profitom.

Pojava pandemije koronavirusa naučila nas je da budemo strpljivi. Na ovim prostorima poslednjih 20-30 godina prolazili smo kroz razne teške, krizne situacije, pa smo uspeli sa njima da se izborimo. Takva je i ova situacija – ili ćete prihvatiti i nastaviti da radite i svakoga dana budete najbolja verzija sebe, ili ćete se predati i upasti u depresiju.

Naši planovi su realni i optimistični. Izazova je napretek, od povećanja cena, kašnjenja u isporuci robe proizvođača, nedostatka robe, usporenog plaćanja. Ipak, kao što sam napomenula, ovo nije prva kriza sa kojom se susrećemo, premda je, definitivno, drugačija. Planovi su da nastavimo da budemo jedan od četiri najveća uvoznika i distributera pločastih materijala u Srbiji i da nastavimo da stremimo ka vrhu.

• Jedna od stvari kojima se Grupa JAF ponosi jesu stabilnost i tradicija. Naglašavate da ste kompanija kojom upravlja vlasnik, da se odluke donose interno, a ne od strane deoničara, i da nema stalnih fluktuacija na upravljačkom nivou. Koliko je takva korporativna kultura važna klijentima, ali i zaposlenima?

Grupom JAF upravlja porodica, odnosno nadzorni odbor koji zastupa njene interese. Porodično bavljenje drvetom pokrenuli su muž i žena, Johan i Antonija Frišajz, na osnovu čijih inicijala je i nastala skraćenica JAF. Posao su započeli obradom drveta i bili vlasnici pilane, a posao je nastavio njihov sin. Kada je porodična firma počela da raste i kada je počela internacionalizacija njenog poslovanja, bilo je neophodno da dobije strukturu i profesionalne kadrove.

Austrijske kompanije su neretko u vlasništvu porodica i neguju tradicionalan duh. Posao se prenosi na potomke i, samim tim, postoji „domaćinski” pristup poslovanju. Ovakva korporativna kultura je važna i klijentima i zaposlenima. Klijentima pokazuje da imaju stabilnog, pouzdanog partnera, na koga se mogu osloniti i sa kojim mogu imati kvalitetnu, dugoročnu saradnju, a zaposlenima je značajno da rade u kompaniji koja brine o svojim ljudima, ulaže u zaposlene i njihov razvoj. Kada radite za kompaniju koja je u vlasništvu porodice, oseća se tradicionalizam i pripadnost.

• Za sebe kažete da ste „korporacijski čovek”. Šta je to što volite u korporativnom svetu i da li vam ponekad nedostaje „opuštenost” kakvu imaju npr. preduzetnici?

Godinama radim za inostrane kompanije i zaista za sebe mogu reći da sam „korporacijski čovek”, kako god to rogobatno zvučalo. Moj izbor je bio da radim za kompaniju i, zahvaljujući tome, uspela sam da usavršim svoja menadžerska znanja. Ja radim za Grupu JAF i na čelu sam filijale u Srbiji. Kada znate da iza sebe imate „leđa” grupe sa obrtom od skoro milijardu evra, osećate sigurnost. U Grupi JAF zaposleni rade i preko dvadeset-trideset godina. JAF brine o svojim zaposlenima, tako da su i u Srbiji neki od zaposlenih tu od samog osnivanja firme, 2008. godine. JAF konstantno investira u svoj razvoj i svoje zaposlene. Centrala, magacini, obradni centar i jedan izložbeni prostor sa uzorcima nalaze se u industrijskoj zoni u Novoj Pazovi, a 2019. godine smo otvorili drugi izložbeni prostor, na Novom Beogradu.

Mi nismo najveći u Srbiji, ali spadamo u prvih pet uvoznika i distributera pločastih materijala. Lokalne kompanije imaju tradiciju od preko dvadeset godina na ovom tržištu, što ima svoje prednosti i svoje nedostatke. Kada je čovek u ozbiljnom biznisu, a naročito kada je na rukovodećoj poziciji, smatram da nema prostora za „opuštenost”. Vremena se menjaju, tako da i korporacije i preduzetnici diktiraju svoja pravila poslovanja. Možda je teže raditi za privatnika, jer neretko jedan čovek odlučuje o svemu i za sve se pita. Pitanje je da li su takve odluke uvek ispravne i strateški najbolje za poslovanje.

• Na koji način ste gradili svoj stil rukovođenja? Da li i dalje učite i od koga – od tzv. koučeva, osoba čije mišljenje privatno cenite, svojih kolega…?

Smatram da je za dobro rukovođenje, osim edukacije, potrebno i iskustvo. Mlađe kolege se neće uvrediti, ali koliko god da ste škola završili, specijalizacija prošli, potrebno je vreme i potrebno je proći kroz različite situacije kako biste mogli da se izborite sa svim izazovima koje vam rukovođenje donosi. Čovek uči celog života, svaki dan – i kroz teoriju i kroz praksu. Volim da saslušam iskusnije kolege, mišljenje prijatelja, svojih sinova, takođe i svetski priznatih „koučeva”. Sve to saslušam, ali na kraju sam ja ta koja donosi odluke na osnovu sopstvene procene.

Šahovsko razmišljanje četiri koraka unapred, vera u sebe, upornost i preuzimanje potpune odgovornosti osnova su na kojoj zasnivam svoj način rukovođenja. Ja sam napredovala sa menadžerskih pozicija i stigla do generalnog direktora.

Završila sam inženjerski fakultet, a svoja menadžerska znanja sam upotpunila MBA diplomom.

• Kako vaši saradnici i klijenti reaguju kada sednu za sto sa ženom i pričaju o nečemu što se percipira kao „muška” tema?

Ovakva pitanja mi skoro uvek izmame osmeh. U našoj industriji nema puno žena na rukovodećim pozicijama. Slična je situacija sa kompanijom koju sam prethodno vodila, koja se bavila proizvodnjom i prodajom fasadnih materijala. Nekako više ne reagujem na to da li je nešto više „muška” tema. Iza mene su godine iskustva i dokazani rezultati u rukovođenju i radu. Ja sam i inženjer i menadžer, tako da bez problema mogu da budem ravnopravan sagovornik o bilo kojoj temi.

Prošla godina je bila pravi primer poslovanja kroz upravljanje rizikom, tako da tu nema više „muških” ili „ženskih” tema. Red, rad i disciplina i idemo napred.

• Jedna od stvari na koje se u poslednje vreme sve više obraća pažnja jeste osnaživanje žena. Mislite li da se kod nas to radi na pravi način, pogotovo u korporativnom svetu?

Ovo je tema koja sve više dobija na značaju. Ako se vratimo više decenija u prošlost, pričalo se samo o menadžerima i direktorima. Dakle, niste imali ženske rukovodioce ili je njihov broj bio mnogo manji u odnosu na broj muškaraca na rukovodećim pozicijama. Danas se to promenilo, i menja se još uvek, ali žene su i dalje manje plaćene od muškaraca na istim pozicijama i to nije samo situacija kod nas, već u celom svetu. Nisam za emancipaciju i za izjednačavanje sa muškarcima – žena je žena, ali u korporativnom svetu žena treba da ima isti tretman kao i muškarac.

Imamo mnogo uspešnih žena koje vode korporacije sa obrtom od više stotina miliona ili milijardi evra ili dolara. Žene su se izborile i situacija se menja nabolje. I kod nas se situacija značajno promenila poslednjih godina i smatram da se na pravi način daje podrška ženama i radi na njihovom osnaživanju i u korporativnom svetu. Mislim da žena može postići sve i biti uspešna i u privatnom i u poslovnom životu.

Izvor: BIZlife magazin

Foto: ND Studio