Ukoliko na štednju stavite 100.000 dinara i istu vrednost u evrima – na kom računu će biti više novca?

I ovogodišnji Svetski dan štednje (31. oktobar) dočekujemo uz rekordne nivoe dinarske i devizne štednje. Dinarska štednja stanovništva tokom ove godine porasla je za 37,0 milijardi dinara ili 26,8%, dostižući nivo od oko 175,0 milijardi dinara krajem oktobra. Više kriza na svetskom nivou koje su se u proteklom periodu nadovezivale jedna na drugu, podsećaju nas koliko je važno štedeti.

Štednja kao koncept, odnosno princip odlaganja sadašnje potrošnje za buduće periode, važna je sa stanovišta kako pojedinca, tako i društva u celini.

U poslednjih dvanaest godina štednja stanovništva u domaćoj valuti je porasla gotovo deset puta, tačnije za 155,9 milijardi dinara.

Uoči Svetskog dana štednje pripremljena je redovna analiza isplativosti štednje za period od septembra 2012. do septembra 2024. godine, koja iznova potvrđuje da je i kratkoročno i dugoročno isplativije štedeti u dinarima nego u evrima.

Poređenje štednje u dinarima i evrima

Osim viših kamatnih stopa na dinarsku štednju nego na štednju u evrima i neoporezivanja prihoda od kamate na dinarsku štednju nasuprot oporezivanju prihoda od kamate na deviznu štednju po stopi od 15%, većoj isplativosti štednje u dinarima u odnosu na štednju u evrima je doprinela dostignuta i sačuvana makroekonomska i finansijska stabilnost u prethodnim godinama, a naročito u uslovima različitih globalnih kriza, kada su adekvatne i blagovremeno donete mere monetarne i fiskalne politike imale najvažniju ulogu.

U proteklih dvanaest godina štednja u dinarima, oročena na period od godinu dana (bez zanavljanja), bila je isplativija u čak 99% posmatranih godišnjih potperioda. Štediša koji bi od septembra 2023. štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara u septembru 2024. dobio bi 2.037 dinara (18 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara.

A oročena štednja?

Oročena dinarska štednja na rok od tri meseca, bila je isplativija od takve štednje u evrima u 91% posmatranih tromesečnih potperioda, a štednja u domaćoj valuti oročena na dve godine je bila isplativija od iste štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja, počev od septembra 2012. godine.

Drugim rečima, rezultati analiza potvrđuju da je u prošlih dvanaest godina bilo isplativije štedeti u dinarima i u kratkom i u dugom roku.

Intenzivan rast dinarske štednje u prethodnih dvanaest godina uticao je i na pokazatelj dinarizacije depozita privrede i stanovništva, tako da je on više nego udvostručen i u septembru 2024. godine iznosi 44,2% (u septembru 2012. godine – 18,8%).

S obzirom na to da unapređenje dinarizacije finansijskog sistema predstavlja jedan od važnih zajedničkih ciljeva Narodne banke Srbije i Vlade Republike Srbije, Narodna banka Srbije će i u narednom periodu nastaviti da prati i ukazuje na prednosti štednje u domaćoj valuti.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik