Želje

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Želje

    Piše: Darko Soković, izvršni partner za strategiju i razvoj, Propulsion

    Dok se u poslovnom svetu odvija bitka za uvide u internet-trendove i njihovu konsolidaciju u liderske pozicije, jedna suptilnija bitka za budućnost čitave generacija bije se pomalo iza kulisa domaćeg neta. Nje postanemo svesni svaki put kad ispliva nešto bizarno, strašno ili, videli smo, smrtonosno. Šta nama ostaje da shvatimo, dokučimo i dosegnemo, ne bi li nam 2022. bila najuspešnija do sada?

    Šta želi naš internet?

    Ko imalo plovi valovima srpskog net-okeana (a takvih je skoro sto posto, od čega više od četiri petine na društvenim mrežama, nalazi su istraživanja programa Nova pismenost), zna dobro u šta se Srpkinje i Srbi najviše razumeju: u nokte i ekstenzije, u posao naslovljen sa „sam svoj gazda”, u prodaju po modelu „cena inboks”, u garantovane dojave (sport je najpopularnija tema u zemlji, izveštava Nova pismenost), u informacije proverene i „proverene” kod rođaka, kumova i prijatelja (više od dve trećine nas se primarno informiše od usta do usta, kažu CeSID-ovi podaci), u influensere i kako kvare decu (a roditelji i deca kao da žive na dve planete, stoji u istraživanjima), i naravno – u polovne automobile.

    Ove bi teme lako mogle da se nađu u nekom registru savremene srpske svakodnevice (ili prostije: za svakom slavskom sofrom), ali one nisu samo folklor. Ko je znao da oslušne, uveže, spoji i istraži, od ovih je uvida napravio ozbiljne biznise koji će svoje vrhunce doživeti u godini pred nama.

    Umesto cene u privatnoj poruci, eno velikog takmičenja e-komerc platformi, gde su najveći igrači dali svoje najhrabrije ideje da ovo tržište pridobiju; Junajted grupa i Delta holding i njihovi Šopster i Ananas učiniće 2022. najuzbudljivijom u ovom sektoru do sada. Oni žele, jasno, da svi kupuju na netu, i to baš od njih. Ili sport: rat distributera sadržaja na kraju je naterao Telekom Srbiju da plati (a da ne trepne) pola milijarde evra i još petinu toliko pride za prava prikazivanja engleske Premijer lige, što slika jednu sasvim drukčiju sliku naše domovine od olakog stereotipa „najsiromašnije u ovom delu sveta”. Za tuđ fudbal na TV-u siromašna, očito, nije, jer Telekomova je želja, očito, bogata dominacija bez premca. Kakav su biznis napravile komunikacijske platforme u našoj zemlji, igrajući na kartu ličnih kontakata? Vajber, recimo, koristi četiri petine naših građana, s trendom oštrog rasta u 2022, a i želja je tu: povezati baš sve i baš svakoga.

    A kako je, na primer, Branislava Gajić Stojanović, pokretačica Infostudove grupe sajtova, završila na Blicovoj listi najmoćnijih žena, ostavivši za sobom u prašini na tom spisku i Lepu Brenu i Gordanu Čomić i Olju Bećković? Pa tako što je uvidela šta je Srbinu polovan auto: sve. Zato je jedan od krunskih dragulja uspeha njene grupacije sajt polovniautomobili.com, mesto gde se u skoro 80 hiljada oglasa mesečno raspreda o tome je li bolji Francuz ili Nemac (dva su to ljuta tabora), da li s plinom ili bez njega, šta s plivajućim zamajcem i kako ga, dovraga, izbeći. Sa blizu 17 miliona poseta mesečno u martu 2019, u njihovom uspehu, „polovno” je samo ime, ali ne i praksa. Nakon pandemijskog strmeknuća, ovaj gigant vraća se u 2022. na presto našeg interneta, zajedno s grupacijom čiji je član. Želja im je samo jedna: šta god da ti treba (posao, auto i sve oko njega, osiguranje, nekretnina), to se ima nabaviti preko njih.

    Dok se u poslovnom svetu odvija bitka za uvide u internet-trendove i njihovu konsolidaciju u liderske pozicije, jedna suptilnija bitka za budućnost čitave generacija bije se pomalo iza kulisa domaćeg neta. Nje postanemo svesni svaki put kad ispliva nešto bizarno, strašno ili, videli smo, smrtonosno. Šta nama ostaje da shvatimo, dokučimo i dosegnemo, ne bi li nam 2022. bila najuspešnija do sada?

    Ako je na nas upućen neko mlad i zelen, jer smo mu roditelj, nastavnik ili osoba od poverenja, zastanimo za trenutak i razmislimo o pokazateljima: za ogromnu većinu mladih, društvene mreže, a posebno influenseri na njima, glavni su izvori informacija o životu, svetu i vrednostima. Reč je o novim-novcatim medijima koje niti ko reguliše, niti se sami u dovoljnoj meri regulišu, a svaki dan su nam u kući.

    Na ovom smo mestu pre dve godine pisali da je tek dva posto naše populacije na Tiktoku; danas ovu mrežu koristi 23 posto naših građana – rast od preko hiljadu procenata!

    U starosnoj grupi ispod 20 godina, njih 15 posto koristi Diskord. Šta je Diskord? Ne znam kompetentno da vam kažem, ali hitam iz ovih stopa da se obavestim, dok ne bude kasno. Jer, dok se dešavaju tako vrtoglave promene, može li mlad svet imati poverenja u nas da ćemo biti tu za njih?

    Naši najuspešniji biznisi prepoznali su neke stare želje (kupovinu, zabavu, uzbuđenje, sport, transport) i na njih odgovorili na nove načine, zagledane u budućnost. U novoj godini, na novim platformama, pozabavimo se starim potrebama: o onome što nam je važno, razgovarajmo otvoreno i direktno, s onima do kojih nam je stalo. Zastanimo pre nego što nešto podelimo ili u nešto poverujemo na keca, jer će to na kraju biti ceo naš život.

    Nova godina zahteva staro znanje pod novim imenom. Za budućnost koja je pred nama i našom decom, razumeo je to i naš internet, važno je da sami sebi poželimo – novu pismenost.

    Izvor: BIZLife Magazin

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE