Zeleni od ljubomore zbog društvenih mreža?
Nije neuobičajeno da nas, sa vremena na vreme, poseti malo zelenooko čudovište nazvano ljubomora. Zapravo, osećanje ljubomore je sasvim normalno osećanje i ne bi trebalo da ga se stidimo, kažu psiholozi. Kada bi trebalo da se zabrinemo jeste onda kada uvidimo da nam ono isuviše utiče na život i komunikaciju sa ljudima, a poslednjih godina smo sve više ljubomorni zahvaljujući razvoju i širenju korisnika društvenih mreža.
„Ljubomora je normalno i instinktivno osećanje“ kaže za Nacional (The National) Saliha Afridi (Saliha Adfridi), klinička psihološkinja. Saliha dodaje da je: „Ljubomora deo ljudske prirode. To je osećanje ozlojađenosti prema nekome zbog onoga što poseduje ili pažnje koju privlači“.
Prema Afridi internet, tehnologija, društvene mreže i globalizacija su nas načinili povezanijim i svesnijim onoga što drugi rade, a to može dovesti do pojave takmičarskog ponašanja.
„Kultura konzumerizma, takođe, pravi ‘rupu’ u nama, čineći nas ’manjim od’ ili ’ne tako celim’ ako ne posedujemo poslednju stvar koja se pojavila na tržištu. Spojite ovo sa mnoštvom slika ljudi i događaja koji pokreću naše najdublje nesigurnosti i imaćemo savršen recept za patološki nivo zavisti i ljubomore.“
Istraživanja su pokazala da kod nekih ljudi ova osećanja dobijaju na intenzitetu sa povećanim korišćenjem društvenih mreža. Razlog zbog koga se to javlja jeste taj što smo pre pojave društvenih mreža sebe upoređivali sa užim krugom ljudi- kolegama, prijateljima, porodicom, dok je sada taj krug ljudi sve širi i širi budući da više nismo ograničeni mestom.
Eksplozija smart telefona i stalni rast izbora društvenih mreža su stvorile paniku i sopstvenu fobiju – strah od propuštanja (FMO, Fear of Missing Out). Psiholozi kažu da upravo ova fobija, koja je najčešća kod ljudi između 18 i 33 godine može negativno uticati na psihičko zdravlje i dovesti do razvijanja anksioznosti i depresije.
„Osećanja ljubomore često su praćena osećanjima duboke nesigurnosti, niskog samopouzdanja i straha od napuštanja“, kaže Afridi dodajući da je to emocija koja podjednako utiče na muškarce i žene i nije naučeno ponašanje niti ide sa bilo kojom osobinom ličnosti.
Skorašnje istraživanje društvenih mreža je pokazalo da se ljudi trude da na društvenim mrežama budu dopadljiviji i da vrlo retko putem njih objavljuju neke ružnije podatke iz svog života. Baš naprotiv, profil na društvenim mrežama je često ulepšana verzija sopstvene ličnosti (i života).
Kako da se sačuvamo?
Eksperti naglašavaju važnost praćenja stanja naših emocija i kontrolisano korišćenje društvenih mreža. Na kraju krajeva, mi vidimo samo izabrane delove nečijeg života na društvenim mrežama.
Izvor: BizLife, The National
Foto: Printscreen
Piše: A. M.
