Završena treća runda pregovora Ukrajine i Rusije, ima li pomaka?
Završena je treća runda pregovora delegacije Kijeva I Moskve, saopštila je Ambasada Rusije u Minsku, posle koje su neki od regovarača saopštili da je napravljen „mali pomak u vezi sa humanitarnim koridorima“, a da nije učinjen značajniji pozitivan korak, prenose agencije.
Prve dve runde pregovora, na ukrajinsko-beloruskoj granici i na poljsko-beloruskoj granici, nisu dovele do zaustavljanja borbi, ali su se dve strane načelno dogovorile o uspostavljanju „humanitarnih konvoja“ za evakuaciju civila.
Dvanaestog dana ruske invazije na Ukrajinu Moskva je objavila još jedno ograničeno primirje i uspostavljanje bezbednih koridora koji bi omogućili civilima da pobegnu iz nekih opkoljenih ukrajinskih gradova, što je Kijev odbacio.
Ukrajina je oštro kritikovala ruski predlog, jer objavljene rute za evakuaciju civila iz Kijeva, Marijupolja, Harkova i Sumija uglavnom vode ka Rusiji i njenoj saveznici Belorusiji. Zamenica ukrajinskog premijera Irina Vereščuk osudila je taj ruski predlog o prekidu vatre, nazvavši ga „neprihvatljivim“.
Ukrajinska vlada je umesto toga predložila osam ruta koje bi omogućile civilima da odu u zapadne regione Ukrajine, gde nema ruskog granatiranja.
I tokom vikenda je bilo pokušaja da se uspostavi bezbedan prolaz za civile, ali su oni propali, a granatiranje je nastavljeno.
Zvaničnici Ukrajine su optužili Moskvu da ponegde pribegava taktici „srednjovekovne opsade“, dok snage ruskog predsednika Vladimira Putina nastavljaju da gađaju neke gradove raketama i posle objave o uspostavljanju bezbednih koridora, uz žestoke borbe ponegde.
Ukrajinci, čiji je žestok otpor usporio invaziju i osujetio nadu Moskve u munjevitu pobedu, rade na učvršćivanju odbrane gradova širom zemlje.
U Marijupolju, odakle 200.000 ljudi želi očajnički da pobegne posle deset dana bez struje i vode i uz nestašice hrane, zvaničnici Crvenog krsta čekali su danas da čuju kada će biti uspostavljen bezbedan koridor.
Ruske snage su značajno napredovale u južnoj Ukrajini i duž obale, ali su njihovi ostali napori za sada uglavnom osujećeni, uključujući ogroman konvoj koji je krenuo ka Kijevu, ali je danima gotovo nepomičan.
Prve dve runde pregovora, na ukrajinsko-beloruskoj granici i na poljsko-beloruskoj granici, nisu dovele do zaustavljanja borbi, ali su se dve strane načelno dogovorile o uspostavljanju „humanitarnih konvoja“ za evakuaciju civila.
Međunarodna organizacija za migracije saopštila je danas da je iz Ukrajine od početka ruske invazije izbeglo više od 1,7 miliona ljudi.
Gotovo tri petine izbeglo je u Poljsku, više od milion, u Mađarsku je prešlo 180.000, a u Slovačku 128.000 ljudi.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je danas na dodatne sankcije protiv Rusije, uključujući globalni bojkot ruske nafte, koja je od ključnog značaja za njenu ekonomiju.
Skok cena energenata
Borbe u Ukrajini su dovele do rasta cena energanata širom sveta, i pada vrednosti akcija na berzama, i ugrožavaju snabdevanje hranom ljudi širom sveta koji se oslanjaju na useve uzgajane u plodnom crnomorskom regionu.
Danas je cena nafte Brent premašila 139 dolara po barelu, da bi se kasnije prodavala za oko 125 dolara po barelu, navodi Asošiejted pres.
Cena referentne američke nafte je porasla za više od pet dolara, na gotovo 121 dolar po barelu. Ona je najskuplja bila julu 2008. godine, kada je barel vredeo 145 dolara.
Vodeći indeksi na svetskim berzama su u minusu. U Evropi je nemački DAX trenutno 0,9 odsto u minusu, francuski CAC 40 je 0,7 u crvenom, a britanski FTSE 100 0,2 odsto.
Na istoku je japanski Nikei 225 pao 2,9 odsto. Više cene goriva su pogubne za Japan koji uvozi gotovo sve energente. Južnokorejski Kospi je pao 2,3 odsto, hongkonški Hang Seng 3,9 odsto, dok je australijski S&P/ASX 200 završio u minusu 1,0 odsto.
Cena zlata je danas nakratko porasla iznad 2.000 dolara za uncu, pošto investitori kupuju taj plemeniti metal koji se smatra dobrim rešenjem u kriznim vremenima.
Izvor: Beta
Foto: Beta/AP
