Zašto svet i dalje pamti Concorde kao čudo neba
Concorde je bio jedan od najambicioznijih i najprepoznatljivijih tehnoloških projekata 20. veka. Nastao kao rezultat ensglesko-francuske saradnje u doba Hladnog rata, ovaj supersonični putnički avion simbolizovao je tehnološki optimizam i moć državnog inženjeringa. Prvi sporazum o razvoju potpisan je 1962. godine, a cilj je bio da se stvori avion koji bi mogao da leti brže od zvuka i da putnike preveze između Evrope i Amerike za manje od četiri sata.
Prvi probni let Concordea izveden je 2. marta 1969. godine iz Tuluza, a prvi komercijalni letovi počeli su 1976. godine u flotama dve nacionalne aviokompanije – British Airways i Air France. Najpopularnija ruta bila je između Londona ili Pariza i Njujorka, a vreme leta iznosilo je oko tri i po sata, gotovo dvostruko brže nego kod klasičnih aviona. Putnici su bili političari, zvezde i poslovna elita. U avionu se služio šampanjac, enterijer je bio luksuzan, a sam let prestižan događaj.
Photo: Philippe Collard / Unsplash
Ipak, iza glamura skrivale su se i ozbiljne slabosti. Concorde je imao vrlo ograničen kapacitet – između 92 i 128 putnika – a potrošnja goriva bila je izuzetno visoka. Letenje brzinom Mach 2 značilo je ogromne operativne troškove, a cena karte bila je dostižna samo najbogatijima. Tokom 1970-ih i 1980-ih, avion je bio predmet političkih i ekoloških rasprava. Zbog glasnog soničnog buma, bio je zabranjen za letove iznad kopna u SAD i drugim zemljama. Iako je projekt u početku planirao proizvodnju stotina primeraka, ukupno ih je napravljeno samo 20 – od čega je 14 korišćeno u komercijalne svrhe, i to isključivo u floti dveju nacionalnih aviokompanija koje su dobile državne subvencije. Nijedna druga aviokompanija nikada nije kupila Concorde.
Iako je tehnički uspeh bio nesporan, komercijalno gledano, Concorde nikada nije ostvario očekivanu isplativost. Ipak, njegova reputacija ostala je netaknuta sve do 25. jula 2000. godine, kada se dogodila tragedija koja je zauvek promenila tok njegove istorije. Tog dana, let Air France 4590 poletao je sa aerodroma Charles de Gaulle u Parizu ka Njujorku, prevozeći 100 putnika i 9 članova posade. Nekoliko sekundi nakon poletanja, avion je naišao na metalni deo na pisti, koji je otpao s prethodnog aviona. Usled toga, došlo je do pucanja pneumatika. Delovi gume pogodili su rezervoar goriva, koji je pukao i izazvao požar u levom krilu. Motori su izgubili snagu, a avion, koji nije uspeo da dobije dovoljno visine, srušio se u hotel u mestu Gonesse, nedaleko od piste. Poginulo je svih 109 ljudi u avionu i još četvoro na zemlji.
Istraga je pokazala da je uzrok tragedije bio lanac nesrećnih okolnosti, ali je šteta bila nepopravljiva. Iako su svi Concorde avioni ubrzo modifikovani – ugradnjom kevlar obloga u rezervoare, jačim točkovima i unapređenim sigurnosnim sistemima – povratak poverenja javnosti nikada nije postignut. Letovi su obnovljeni u novembru 2001. godine, ali je broj putnika bio mali, dodatno pogođen ekonomskom krizom i padom avijacije nakon terorističkih napada 11. septembra.
Photo: Tomas Martinez / Unsplash
U maju 2003. godine, Air France objavio je povlačenje Concordea iz saobraćaja, a British Airways je učinio isto nekoliko meseci kasnije. Poslednji komercijalni let Concordea obavljen je 24. oktobra 2003. godine na liniji iz Njujorka ka Londonu, čime je okončana era supersoničnog putničkog saobraćaja.
Concorde je ostao simbol napretka, ali i opomena da tehnološka veličanstvenost nije uvek dovoljna za tržišni uspeh. Njegova nesreća iz 2000. godine bila je katalizator odluke koju je ekonomija već polako donosila. Danas, Concorde živi kao muzejski eksponat i sećanje na vreme kada je svet verovao da je brže – uvek bolje.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife/Borislav Despotović
Foto: Gergana Stefanova / Unsplash
