Zašto se vikendom u Pirotu više čuje bugarski nego srpski jezik?
Pirot je poslednjih godina postao nezaobilazna turistička destinacija za vikend-turiste i mesto gde se snabdevaju mnogi žitelji Sofije i drugih gradova na zapadu Bugarske.
Svake subote, ili tačnije od petka po podne do nedelje, ovde dođe po nekoliko hiljada namernika, koji bukvalno „počiste“ sve mesare, prodavnice mlečnih proizvoda i zelenu pijacu. U šoping se dolazi automobilima ili organizovanim autobuskim prevozom, posredstvom raznih agencija.
Bilo kako, ovaj grad na jugoistoku Srbije vikendom podseća na sofijsko predgrađe, gde se više čuje bugarski nego srpski, a razlozi su jednostavni, objašnjava nam Dobrinka Markova, penzionerka iz sofijskog naselja Ljuljin.
„Ne mogu da kažem da je mnogo jeftinije nego kod nas, ali garantujem da je hrana ovde mnogo kvalitetnija. Takva je bila i kod nas, dok nam Evropljani nisu propisali šta ćemo sve i kako da jedemo. Sada nam papreno prodaju nemački, holandski i latinoamerički životinjski otpad: iznutrice, crevca, škembiće, bubrege i uši u besprekorno lepoj ambalaži.“
Kad dođem ovde, uđem u mesaru i prstom pokažem koji komad mesa hoću, to i dobijem. Sve je ukusnije i prirodno. Dolazim gotovo svake subote, kupim za predstojeću nedelju i u petak posle podne opet idem u Pirot po kvalitetno meso i sir, priča ova Bugarka, koja kaže da je za vreme Todora Živkova i sama radila u prodavnici i da je tada usluživala mnoge Srbe.
Mesari, ali i mlekari, kačkavaljdžije, ne vole mnogo da pričaju o tome za koliko im se pazar poveća subotom i petkom poslepodne, ali je evidentno da su prezadovoljni kupcima iz bugarske prestonice, Dragomana, Slivnice, Montane, pa čak i iz Pazardžika, Vraca, Plovdiva i Plevena.
Kafedžije takođe jedva čekaju vikend, kada vrlo rado primaju gurmane, a na ručkove i večere iz Sofije dolaze čitave porodice, poslovni partneri i slični dobrostojeći gosti, koji uživaju u džigericama u skrami, dimljenim i belim vešalicama, rolovanim pljeskavicama, šopskoj salati, čomleku, jagnjetini, mesu na žaru…
U turističkoj organizaciji u Pirotu podsećaju da se samo na sajmu peglane kobasice, jagnjijadi i festivalu sira i kačkavalja, ovde okupi i po nekoliko hiljada gostiju s druge strane granice. Dobri su kupci, znaju šta je kvalitet, a osim klasičnog šopinga, vole da obilaze manastire, crkve pa i sela duž granice sa Bugarskom iz kojih mnogi vuku korene.
