Zašto mladi odlaze iz Srbije i čime ih zadržati?

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Zašto mladi odlaze iz Srbije i čime ih zadržati?

    Zašto mladi ljudi odlaze iz zemlje i kako ih u tome sprečiti?

    Nepovoljna ekonomska situacija u zemlji i mogućnost dobijanja bolje plaćenih poslova u inostranstvu, najčešći su razlozi za donošenje odluke o odlasku iz zemlje za mlade ljude u Srbiji. T

    Tipičan migrant iz Srbije je muškarac između 20 i 24 godine, sa završenom srednjom školom, nezaposlen, neoženjen, živi sa roditeljima ili kao podstanar i ima rođake i prijatelje u inostranstvu.

    Ovo su zaključci iz ispitivanja stavova mladih o iseljavanju iz Srbije koje je uradila i prezentovala Danica Šantić, vanredna profesorka Fakulteta za geografiju, Univerziteta u Beogradu, obraćajući se učesnicima konferencije.

    Odlazak mladih veliki izazov za ekonomiju

    Migracije stanovništva i želja mladih ljudi da se isele iz zemlje veliki su izazov za ekonomiju zemlje, ne samo u Srbiji već na celom Zapadnom Balkanu i na tome se mora mnogo raditi.

    Nemačka želi da pomogne ljudima koji žele da ostanu u zemlji rođenja, u svom prirodnom okruženju, i da tu grade kvalitetan život, ocenjeno je na konferenciji „RE:Integrate 2022: Za bolji život i reintegraciju povratnika“ koja je, u organizaciji Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH (GIZ) pod okriljem Nemačke razvojne saradnje, održana danas u Privrednoj komori Srbije (PKS).

     Na skupu je bilo reči o brojnim vidovima podrške koje GIZ pruža direktno povratnicima i marginalizovanim kategorijama stanovništva u Srbiji, ali i državnim institucijama sa kojima godinama unazad sarađuje na unapređenju reintegracije povratnika.

    Mihajlo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije rekao je da se PKS, u saradnji sa GIZ tokom, poslednjih 18 godina bavila najvažnijim ekonomskim i društvenim temama.

    On je istakao da Srbija deli sudbinu mnogih zemalja, ali da problem nije samo demografija već i ekonomska i socijalna migracija i na koji način se pružaju mogućnosti za ljude da ostanu ovde.

    „Drago mi je što GIZ posvećuje pažnju marginalizovanim grupama, mnogo toga smo uradili u prethodnom periodu kroz obuke i zaposlenje ljudi u raznim multinacionalnim kompanijama“, istakao je Vesović.

    „Najvažniji uslov je da imaju dobar posao i zato i mi, kao GIZ, ulažemo velike napore u to da pomognemo u zapošljavanju povratnicima ali i marginalizovanom lokalnom stanovništvu, prvenstveno mladima, ženama, Romima, teže zapošljivim ljudima“, rekla je Daniela Funke, direktorka GIZ-a, otvarajući konferenciju.

    Ona je istakla da migracije i reintegracija treba da budu shvaćeni kao mogućnost, a glavni cilj Nemačke je da podrži marginalizovane grupe ljudi i teže zapošljive, kao i lokalno stanovništvo u stvaranju boljih uslova za njihove živote.

    Velika iseljavanja…

    Na panelu „Zašto mladi odlaze iz Srbije i šta je potrebno da se vrate?“, profesorka Šantić istakla je da je skoro 50 odsto ispitanih mladih ljudi reklo da je šansa za iseljenje „velika“ ili „veoma velika“.

    Učesnicima su se obratili mladi povratnici koji su, između ostalog i uz podršku GIZ-a, uspeli da započnu novi život u Srbiji.

    Programi pomoći

    Tokom poslednjih pet godina kroz projekte koje sprovodi GIZ zaposleno je preko 2800 osoba iz teže zapošljivih kategorija, a više od 2000 prošlo je kroz obuke za unapređenje veština za tržište rada.

    Pravnu, obrazovnu i/ili psiho socijalnu podršku dobilo je preko 4000 lica. Na sezonskim poslovima u poljoprivredi, tokom ove i prošle poljoprivredne sezone, zaposlenje i registraciju preko portala www.sezonskiradnici.rs  dobilo je više od 450 ljudi.

    U saradnji sa PKS, otvoren je Trening centar za obuku tekstilnih radnika. Stalno zaposlenje dobilo je 100 žena u Raškoj, što je jedna od brojnih profesionalnih obuka koja je sprovedena uz podršku GIZ programa.

    Programi za mlade unapređuju ekonomske, socijalne i kulturne mogućnosti mladih iz ruralnih sredina. Mladi su razvili 31 ideju za poboljšanje kvaliteta života u zajednici, koje će biti finansirane kroz lokalne fondove za mlade.

    Obezbeđena su finansijska sredstva (grantovi) i tehnička podrška MRZS za kreiranje inovativnih rešenja u oblasti lokalne politike zapošljavanja, s ciljem pomoći teže zapošljivim nezaposlenim licima.

    Na konferenciji je ocenjeno je da su u velikoj meri poboljšani uslovi za život  povratnicima u Srbiju kao i lokalnom stanovništvu, ali da je još mnogo toga potrebno da se uradi.

    Stoga će GIZ sa svojim partnerskim organizacijama nastaviti de sa svim institucijama na pružanju podrške povratnicima, Romima i drugim marginalizovanim grupama kao i teže zapošljivim licima na unapređenju uslova za njihove i živote njihovih porodica.

    Odlazak mladih Srbiju košta milijardu evra godišnje

    Izvor: BIZLife

    Foto: Pixabay

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE