„Voziš kao Fanđo“: Priča o čoveku kog često spominjemo, a ne znamo mnogo o njemu
Na današnji dan 1911. godine, rođen je argentinski automobilski as Huan Manuel Fanđo, petostruki svetski šampion u „Formuli 1„. Imao je nadimke „El Chueco“ („krivonogi“), zato što je kao dete igrajući fudbal mogao da savije levu nogu oko lopte pri udarcima na gol, i „El Maestro“ („majstor“). Bio je vozač trkačkih automobila i dominirao je tokom prve decenije postojanja Formule 1.
Legendarni argentinski automobilista je jedan od najboljih automobilista u istoriji a mnogi će sa pravom reći da ono što je Pele za fudbal to je Fanđo za Formulu 1. Argentinci, i ne samo oni, „Maestra“ Huana Manuela Fanđa smatraju najvećim vozačem u istoriji, a imaju i dobru potporu za to u statistici. Na samo 51. odvezenoj trci u Formuli 1, petostruki šampion Fanđo ostvario je 24 pobede, što je apsolutni rekord.
Debi u 38. godini
Fanđo je debitovao u Formuli 1 tek u 38. godini, a u osam sezona dokazao, ne da je za koplje, klasu, nego celi jedan krug ispred svih rivala.
– To što su drugi nazivali savršenom tehnikom, uopšte nije smelo tako da se zove, nego umetnošću. Takav je bio Fanđo, ali pre svega bio je džentlmen i prijatelj. U jednoj opasnoj eri, delovao je nedodirljivo – rekao je za slavnog asa veliki rival, Stirling Mos.
Na reli-trci na padinama Anda, 1950. godine, Fanđo je izleteo sa staze, a njegov automobil završio je u provaliji. Sam je izvukao telo prijatelja iz bolida. Njegov suvozač Huan Urutijap preminuo mu je na rukama.
Tada, nakon deceniju i po voženja trka po Južnoj Americi, bio je blizu odluke da završi karijeru. Prijatelji i roditelji namolili su ga da pokuša da se takmiči u Evropi. Nedugo zatim, 1950. godine, održan je prvi šampionat Formule 1. Nije mu bilo potrebno mnogo da zasluži mesto u istoriji. Završio je na drugom mestu – njegov Alfa Romeo nije mogao da se nosi sa Ferarijem Đuzepea Farine, ali je već tada bilo jasno ko je najbolji.
Priča o Encu FERARIJU: Ostvarenje sna dečaka koji je potkivao mazge
Prva titula 1950. godine
Prvu titulu osvaja dominantno, sa tri pobede i dva druga mesta, naredne 1951. godine, u Alfa Romeu. Gotovo po pravilu, kada je uspevao da završi trku, tada bi i pobeđivao, samo je njegov bolid mogao da ga izda. Veličina Fanđa ogleda se i u činjenici da je u naredne tri sezone vozio za tri tima, Mercedes, Ferari i Maserati, a sva tri puta osvojio titulu iako u poslednje dve godine nije imao najbolji bolid.
Tada je stekao status kultnog šampiona, apsolutno najboljeg. Nikada nije želeo da se ističe brzinom i ludorijama, niti iskušavao sreću, bio je najstariji na trkama, primer svima…Ipak, najbolje trke odvezao je u samom zenitu karijere. Kao u Monaku 1956, kada je nakon serije incidenata u dva sata vožnje uspeo da smanji zaostatak za Stirlingom Mosom sa 90 na šest sekundi.
Najveću pobedu u karijeri ostvario je u Nirburgringu 1957, na tada 15 milja dugačkom krugu, kada je u poslednjih pet stigao 30 sekundi zaostatka i popravio rekord kruga za osam sekundi! Već naredne godine odlučio je, na kontri trke i u 47. godini, da prekine karijeru.
Pred sami kraj karijere, 1958. godine, Fanđo je otet na trci u Havani u Kubi, od strane revolucionara Fidela Kastra koji se tada borio za vlast. Cela četiri dana držan je u zarobljeništvu, a vojnici koji su ga čuvali izveštavali su ga o dešavanjima na trci, doneli mu i televizor da može da je pogleda u direktnom prenosu.
– Pokušali su da me ispitaju šta mislimo revoluciji, ali politika me zaista nikad nije interesovala. Nisam imao nikakvih problema – rekao je Fanđo o situaciji o kojoj je pisala svetska štampa.
Godinama kasnije posećivao je Kubu.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Duke Video/YT Screenshot
