Vortex komunikacija: Kako je loš nastup države produbio krizu

U kriznim komunikacijama jasno je pravilo: krizne situacije su test profesionalnosti. Međutim, u Srbiji poslednja četiri meseca ta profesionalnost ne samo da je pala na testu – ona je spektakularno doživela krah. Zima, inače doba kada se problemi obično „zamrznu“ do toplijih dana, pretvorila se u period intenzivnog građanskog buđenja, podstaknutog upravo katastrofalnim greškama u komunikaciji vlasti sa građanima.

Piše: Tanja Tatomirović, komunikolog, autor knjige o fašističkoj radio propagandi

Sve počinje urušavanjem nadstrešnice novosadske železničke stanice, tragedijom koja je odnela 15 života. Sa stanovišta krizne komunikacije, ta situacija nikada nije smela prerasti u višemesečnu agoniju, da su državni organi primenili osnovne principe profesije. Umesto transparentnosti u informisanju, javnost je dobila potpuno zatvaranje komunikacionih kanala, praćeno kontradiktornim izjavama, što je zbunilo i dodatno razgnevilo javnost.

Ovo nije samo komunikaciona greška, već temeljni dokaz da država nije bila spremna ili voljna da se otvoreno suoči sa krizom. Kada analiziramo dostupne informacije, postaje jasno zašto je transparentnost izostala. Izgradnja same nadstrešnice, jednostavne konstrukcije, uključila je zapanjujuće veliki broj podizvođača – veći nego što bi zahtevala izgradnja svemirskog lansirnog centra. U komunikacijama znamo da prekomplikovane strukture predstavljaju savršenu podlogu za netransparentnost i korupciju. Kompleksne strukture su i kreirane kako bi tokovi novca ostali nejasni i teško vidljivi.

Dakle, iza komunikacionog neuspeha zapravo stoji sistemska korupcija. Kriza je kulminirala nedavno, na studentskom protestu kojem su se masovno pridružili građani tražeći upravo odgovore na pitanje odgovornosti i transparentnosti. Tog dana, građani su tvrdili da je država ilegalno upotrebila uređaj poznat kao „sonic cannon“, ili popularno „Vortex“, inače nedozvoljen za korišćenje protiv civila. „Vortex“, zvučno oružje koje u svetu služi za odvraćanje pirata na otvorenom moru, u Srbiji je, prema svedočenjima prisutnih, upotrebljeno protiv sopstvenih građana, sa jasnom namerom
da ih bukvalno „oduva“ sa ulica.

Činjenica da je taj uređaj kupljen po trostruko većoj ceni od realne tržišne vrednosti dodatno pojačava sumnje na koruptivnu nabavku. Sam termin „Vortex“ dolazi iz naučne fantastike, iz filmova u kojima energija vrtloga može menjati realnost. Ironično, Srbija je danas bliža distopiji nego što bi iko mogao zamisliti, zahvaljujući komunikacionom haosu koji su proizveli državni zvaničnici.

Umesto da ublaži krizu, država ju je dodatno produbila. Izostanak transparentnosti, nedoslednost u izjavama, kašnjenje u reakcijama, potpuna neusaglašenost poruka koje stižu od predsednika Aleksandra Vučića i ministra Ivice Dačića, govore nam da u samom jezgru državnog aparata postoji ozbiljan raskorak. Kada Ivica Dačić, čovek koji je pionir modernog portparolstva u Srbiji još od doba Slobodana Miloševića, prizna da su njegove izjave bile „trapave“, to je jasna indikacija da su komunikacioni principi ozbiljno narušeni. Vučićeva izjava da su ovo „protesti bogatih“ dodatno pokazuje kako je strategija podela postala komunikacioni alat vlasti.

I tu mi se, kao nekome ko je proučavao propagandu i napisao knjigu o radiju u vreme Musolinija, jasno nameće paralela: Duče je koristio identične mehanizme podele građana i emocionalne manipulacije, predstavljajući nezadovoljne kao „one druge“, neprijatelje naroda. To nije komunikacija rešavanja krize, već strategija manipulacije koja dodatno polarizuje društvo i uništava poverenje građana u institucije.

Ovo nas dovodi do ironičnog, ali ozbiljnog pitanja: Ako su državni organi „Vortex“ nabavili ilegalno i držali ga skrivenog u magacinu – metaforičkom „špajzu“, čekajući njegovu legalizaciju, da li to onda znači da svaki građanin može da nabavi bombu i drži je kod kuće u svom špajzu, između tegli krastavaca i ajvara, dok bombe ne postanu legalne? Ko garantuje građanima da će „Vortex“ ostati u špajzu i neće biti izvučen svaki put kada vlast izgubi kontrolu nad narativom?

Svaki od osnovnih principa krizne komunikacije ovde je grubo narušen:

• Transparentnost je potpuno izostala.
• Doslednost je urušena kontradiktornim porukama.
• Pravovremenost informacija ozbiljno je zakasnila ili nikada nije stigla.
• Empatija prema građanima u potpunosti je zanemarena.
• Koordinacija je toliko izostala da otvara sumnje o unutrašnjim sukobima u samom državnom vrhu.

Studenti, tradicionalno srce svake društvene promene, i ovog puta su postali nosioci promena. Oni nisu „bogati protestanti“, već građani koji zahtevaju profesionalnu i odgovornu komunikaciju institucija. Istorijski gledano, upravo su studenti ti koji, zahvaljujući svojoj sposobnosti kritičkog razmišljanja, energiji i jasnoj artikulaciji zahteva, pokreću društva napred.

Na kraju, ostaje ključno pitanje koje moramo sebi postaviti kao društvo: Kako je moguće da vlast, koja je došla upravo zahvaljujući dobro osmišljenoj, strateški vođenoj komunikaciji – populističkoj ili ne, potpuno izgubi osećaj za njene osnovne principe?

Ako je strategija manipulacije informacijama bila ključ njihovog uspeha, ona je sada postala njihov najveći problem. Građani nisu “vazduh” koji vlast može kontrolisati uređajima poput „Vortexa“. Oni su mnogo više od toga – neophodni korektiv koji može i mora da „oduva“ neprofesionalizam, korupciju i komunikacijski amaterizam. Kriza u Srbiji danas nije samo politička ili društvena – ona je pre svega komunikaciona, i to je ono što svako ko
se bavi komunikacijama mora jasno da uvidi.

Vreme je da jasno kažemo: građani Srbije nisu predmet manipulacije, već partneri u dijalogu. Ako vlast to uskoro ne shvati, sledeći „Vortex“ mogao bi „oduva(va)ti“ upravo njih.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife

Foto: Goran Nikolić