Vinum – Od porodične tradicije do brenda vrhunskih vina
Lekar i osnivač prve privatne medicinske laboratorije u Vojvodini, ali i vlasnik vinarije Vinum u Sremskim Karlovcima – prof. dr Milan Ubavić pravi je primer kako se strast prema vinu može pretvoriti u ozbiljan posao. Njegova priča počinje kao hobi, ali s godinama prerasta u vinski biznis zasnovan na inovacijama i dubokoj posvećenosti. Tokom dve decenije rada u vinarstvu, Vinum je postao prepoznatljiv brend, spoj tradicije i modernih tehnika.
U razgovoru za BIZLife prof. dr Milan Ubavić ističe da je kvalitet vina direktno povezan sa kvalitetom vinograda, a da su konkurencija i tržišni izazovi oblikovali njegovu poslovnu filozofiju. Ipak, kako kaže, Srbija još uvek nije zemlja sa razvijenom vinskom kulturom, što otežava poslovanje domaćim vinarijama. Uz veću podršku države i podizanje svesti potrošača, moguće je postići napredak u ovoj oblasti, ističe naš svestrani sagovornik.
prof. dr Milan Ubavić, vlasnik vinarije Vinum u Sremskim Karlovcima
Njegov put ka vinu započeo je odmah nakon završetka Medicinskog fakulteta, kada se, isprva kao konzument, zainteresovao za proces proizvodnje. Zajedno sa kumom, takođe lekarom, započeo je eksperimentisanje u malom lagumu u Sremskim Karlovcima, koristeći stare karlovačke recepte.
„U početku smo pravili male količine vina, isključivo za porodičnu upotrebu, ali mi je ceo proces ubrzo postao fascinantan – od pretakanja i pranja flaša do samog punjenja vina. Svaki korak je bio svojevrsni ritual, nešto što me je opuštalo i što sam doživljavao kao povratak korenima. Moj deda je imao vinograde ispod Jastrepca, gde je gajio prokupac, a pradeda po majci bio je veleposednik i veliki ljubitelj vina. Smatram da je ta strast deo mog porodičnog nasleđa”, započinje priču prof. dr Milan Ubavić.
Kako se strast produbljivala, došlo je do prekretnice 2000. godine, kada je i konačno osnovana vinarija Vinum.
„Moja upornost i spremnost da prihvatim nove izazove dovele su do toga da krenem u ozbiljnu proizvodnju vina. Želeo sam da u našu regiju unesem moderne tehnike, ali bez narušavanja tradicije. Uveo sam kontrolisanu fermentaciju i hladnu stabilizaciju vina, što su tada bile revolucionarne tehnike za Srbiju”, objašnjava prof. Ubavić i dodaje: „Bilo je to vreme kada su se male vinarije tek budile i trebalo je mnogo truda i istrajnosti da bi se postigao uspeh. Počeo sam da posećujem vinske regije, upoznajem ozbiljne vinare i učim od njih. Jedan stari karlovački vinar mi je rekao da dobar vinar postaješ tek posle 20 godina rada. Sada znam da je bio potpuno u pravu.”
Na pitanje da li se u Srbiji može živeti samo od proizvodnje vina, Milan Ubavić naglašava da je to i dalje veliki izazov, jer vinarstvo, kako kaže, nije laka profesija, pogotovo ako se oslanjate samo na sopstvenu proizvodnju: „Veliki broj vinara ima i druge izvore prihoda, jer je teško ostvariti ozbiljan profit ako nemate dodatnu delatnost. Dok se vinska kultura i vinski turizam ne podignu na viši nivo, biće teško. Trenutno stranci pokazuju daleko veće interesovanje za srpska vina nego domaći kupci, što nam pokazuje koliko je edukacija potrošača važna. Bez toga domaće tržište neće moći da podrži rast vinarija.”
Ubavić veruje da konkurencija igra ključnu ulogu u podizanju kvaliteta vina i unapređenju cele industrije: „Zdrava konkurencija nas tera da inoviramo, da usavršavamo procese i da konstantno podižemo standarde. Vinarije koje ulažu u autohtone sorte, kao što su grašac, frankovka, prokupac i tamjanika, imaju šansu da se diferenciraju na tržištu. Međutim, problem je što su naši proizvodni troškovi visoki, a domaća vina još uvek nisu cenovno konkurentna na međunarodnom tržištu. Energenti su skupi, radne snage nema, a mnoge regulative su nepredvidive i spore. Imam utisak da ponekad radimo sami protiv sebe, umesto da stvaramo uslove za rast vinske industrije.”
Govoreći o vinskoj kulturi u Srbiji, dr Ubavić ističe da postoji veliki potencijal, ali da su potrebne promene: „U zemljama sa razvijenom vinskom kulturom vino je deo svakodnevne ishrane, dok se kod nas još uvek vezuje za svečane prilike. Prosečan Srbin popije od pet do deset litara vina godišnje, dok prosečan Francuz ili Italijan konzumira od 40 do 50 litara. Jasno je da tu ima mnogo prostora za unapređenje. Ključni koraci su edukacija potrošača, jačanje vinskog turizma i jača podrška domaćim proizvođačima. Država bi mogla da pomogne kroz regulisanje trgovačkih marži na domaća vina, čime bi se povećala prodaja i zaštitili domaći proizvođači.”
Vinarija Vinum danas predstavlja spoj modernog i tradicionalnog pristupa, što dr Ubavić vidi kao najveći uspeh: „Naš cilj nikada nije bio da pravimo velika industrijska vina, već vina vrhunskog kvaliteta u ograničenim serijama, od sopstvenog grožđa. Naš kvalitet je prepoznat, sve etikete Vinuma nose prestižne nagrade, a naši gosti nam se rado vraćaju. Mislim da smo uspeli u tome da kreiramo prepoznatljiv stil i identitet. Strategija Vinuma je da svako od zaposlenih radi ono što najbolje zna i za šta je školovan. Kao vlasnik i menadžer, posao sam prepustio stručnjacima, u vinariji rade mladi i obrazovani enolozi, koji imaju zadatak da šire vidike i doprinose razvoju novih brendova vina. Takođe, zaposleni na drugim poslovima imaju veliko znanje i stručnost u poslovima na kojima rade.”
Kada govori o budućnosti, naš sagovornik naglašava da ne želi velike promene: „Način na koji sada radimo upravo je ono što sam želeo – butik vinarija sa vrhunskim vinima u malim serijama. Želim da nastavim da uživam u svom poslu i da se posvetim stvaranju još boljih vina. Ako se vidimo za deset godina, voleo bih da mogu da kažem isto što i sada – da radimo ono što volimo i da u tome uživamo.”
Priča Milana Ubavića potvrđuje da su strast, istrajnost i inovacije ključne za uspeh u vinarstvu. Iako je put bio izazovan, njegov Vinum danas je prepoznatljiv brend. Veruje da je neophodna jača podrška države i edukacija potrošača kako bi srpsko vinarstvo napredovalo. Uprkos svim poteškoćama, ostaje dosledan svojoj viziji – vinarija Vinum je spoj tradicije i savremenih metoda, gde je svaki gutljaj deo autentičnog iskustva.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/Borislav Despotović
Foto: Foto: Tanja Zarić/Martin Candir
