Političar mora biti fleksibilan

Piše: Vedran Ivanković, stručnjak za korporativne komunikacije

Jeste i biće opšte mesto. Kad pomisliš na političara, jedna od osnovnih osobina mora da bude ta da se izvuče iz svake situacije koristeći svoje veštine – pre svih, verbalne. Sa druge strane, kada spojimo političare i komunikacije, obično znači da je neka kampanja za izbore u toku. Mnogo je faktora koji utiču na to da jedna kampanja bude uspešna, s obzirom na to da je proizvod koji se kroz njih plasira dosta specifičan.

„Ima nešto trulo u državi Danskoj” možda najbolje opisuje stanje demokratije „preko Bare”, gde obično gledamo kada su i demokratija i kampanje u pitanju. Što se trendova komunikacije tiče, tu se još uvek drže dobro.

U SAD je aktuelna kampanja za izbore za Predstavnički dom. Tamo se, na svake dve godine, glasa za nešto veliko i bitno, ili bar tako kažu. Bilo da je to predsednik, Kongres ili Senat. Bajden je pobedio Trampa tesnom većinom i to se odrazilo i na ostale institucije za čije se predstavnike tada glasalo. Upravo se vodi ljuta bitka za prevlast, pošto su snage podeljene kada je zakonodavna vlast u pitanju. Demokrate se boje povratka Trampa, koji povremeno podrži nekog kandidata Republikanske partije i pojavi mu se u kampanji. Koliko veliku podršku ima bivši predsednik, govori podatak da rejting pomenutih kandidata odmah skače. Da pojasnimo onima koji nisu iz komunikacija – to je upotreba influensera u kampanji. Očigledno daje rezultate, nezavisno od proizvoda.

Demokratama je vetar u leđa dao Vrhovni sud i tu dolazimo do dela priče o fleksibilnosti. Naime, presedan je napravio portal „Politiko”, koji je objavio prvi nacrt presude najviše sudske instance u SAD za koju će sudije glasati na jesen. Reakcije su stigle i do Balkana, pošto je u pitanju jedno od bitnijih ljudskih prava – moguće ukidanje prava na abortus. Aktivisti su se odmah pokrenuli sa protestima, a paralelno se dešava i prebrojavanje koji sudija je za koga opredeljen u najvišoj sudskoj instanci.

Presedan je napravio i predsednik Bajden rekavši da, iako se nacrt ne komentariše u ovoj fazi, Bela kuća planira da brani pravo na abortus svim sredstvima.

Uskoro je usledio pokušaj da se usvoji zakon koji bi neutralisao odluku o poništavanju presude koja je omogućila ženama pravo na abortus. Tu je na delu pokazana fleksibilnost i novi trend u političkom marketingu.

Kandidat Demokratske stranke za guvernera u Njujorku Keti Hokl otpočela je kampanju prilično defanzivno i sporo. Razlog za takvu, reaktivnu kampanju ležao je u činjenici da je njen prethodnik smenjen zbog sumnje na korupciju. Morala je da odgovara na pitanja medija i javnosti generalno o temama koje su joj nametnute. Onda joj je Vrhovni sud poslao najavu ukidanja presude iz 1973. godine – Rou protiv Vejda – kojom je legalizovan abortus u SAD, a ona i njen tim su to prihvatili, što bi babe rekle, kao dar sa neba. Kandidatkinja je podržala odbranu građanskih prava, čak je odlazila i na proteste. Ono što je u našoj priči još važnije – napravila je nekoliko kratkih videa koji govore o tome kako ona podržava borbu za zaštitu ljudskih prava, odnosno prava žena na abortus. Video traje šest sekundi i ona izgovara jednu rečenicu: „Uvek ću podržavati reproduktivna prava, a pristup abortusu će biti bezbedan u Njujorku!” Dodato je malo grafike, koja pojačava ključne poruke, i to je to. Ona je lepo slikana, ali bez komplikovane i skupe produkcije. Spot je pušten na društvene mreže brzo i svi njeni potencijalni glasači su ga videli u roku od nekoliko sati.

Nije ona jedina koja koristi taktiku sa tom vrstom videa. Ona i njen tim su uspeli, za kratko vreme, da preokrenu tok kampanje iz krajnje defanzivnog i reaktivnog tona u ofanzivni i proaktivni i sada oni diktiraju tempo i mogu da dođu do daha, jer ne moraju po ceo dan da sede i odgovaraju na upite medija o skandalima koji su se dešavali ranije. Daleko je novembar, tako da ćemo videti koliko ovaj manevar daje rezultata.

Poznato je odranije da Amerikanci vole da se udaraju ispod pojasa u kampanjama, tako da se tokom predizborne kampanje pojavi niz kratkih negativnih videa koji skreću pažnju na mane protivkandidata i članova njegovog tima. Zato je jednostavna i jeftina produkcija postala trend, jer kandidati i njihovi timovi moraju da ostave deo budžeta za produkciju spota kao odgovor na neki takav napad. Kakogod, političari i konsultanti koje angažuju moraju da se prilagođavaju situacijama tokom kampanje i nemaju taj luksuz da snime samo jedan spot holivudske produkcije i da onda sednu i čekaju da on dâ rezultat, a u međuvremenu, obilaze glasače na lokalnim konvencijama. Amerikanci dodatno moraju da paze na finansije jer je kod njih javno dostupna informacija o tome koliko je novca skupljeno za kampanju i koliko je i na šta potrošeno. U toku je rasprava pred Vrhovnim sudom o ograničavanju ličnih pozajmica kandidata, odnosno podizanja kredita za kampanju, ali o tome drugi put.

Svetlih primera ima i u našem regionu. Bez ulaženja u politiku kandidata i njihov lik i delo,

dobar primer hvatanja aktuelnog trenutka i produkcijski manje zahtevnog spota imamo u Crnoj Gori. U pitanju je Vladislav Dajković, koji hoće da se kandiduje za gradonačelnika Podgorice. On i njegov tim su iskoristili pesmu „In corpore sano”, koja je evrovizijski hit, i skrenuli su pažnju na svoju politiku.

Verovatno su to mogli bolje i da snime, i da izmontiraju, i da otpevaju, ali to nije bitno, zato što je ovde poenta na prenošenju poruke njihovim glasačima.

Drugi primer, bliži nama, desio se na izborima u Srbiji. SNS, odnosno tada kandidat, a sada već izabrani predsednik, krenuo je sa jednim sloganom koji se odnosio na dostignuća, a kada je počeo rat u Ukrajini, njegova poruka se brže-bolje promenila u „mir i stabilnost”. Čini se da ovde nije baš bilo puno uštede kada je produkcija u pitanju, ali verovatno je neka ciljna grupa dala zeleno svetlo za novi pristup. Da li je bela tehnika u kampanji planirana ranije, moraće da demistifikuje neko iz tima koji je radio spotove.

Prateći sve ove trendove, a opet oslanjajući se na digitalne kanale kao primarne, s obzirom na cenu i rasprostranjenost, verujem da će na nekim sledećim izborima izazivačima biti taktika prilagođavanja aktuelnom trenutku mnogo prijemčivija nego „stara” taktika jednog spota, koji urade na početku kampanje i uz nekoliko izvoda emituju do kraja. Čini se da više ne važi ona replika Mrkog u Povratku otpisanih: „Prošlo je vreme lakih i brzih improvizacija. Ovo nije 1941, mi sada akcije planiramo matematički precizno.” Čini se da se vratio trenutak kada mora da se improvizuje, ali organizovano i sa istim ciljem, a to je, na kraju, prikupljanje što većeg broja glasova.

Izvor: BIZLife Magazin