Veći broj zemalja EU naplaćuje porez na nasledstvo: Evo gde to nije praksa

Oko 19 zemalja EU naplaćuje porez na nasleđe, poklone ili imovinu. Zbog preferencijalnog poreskog tretmana koji se primenjuje na transfere bliskim rođacima, većina imovine ostaje neoporezovana. Procenat ukupnih poreskih prihoda ostvarenih od poreza na prenos bogatstva je veoma nizak.

Nejednakost u raspodeli bogatstva preovlađuje širom Evrope. Najbogatijih 10 odsto na kontinentu poseduje neverovatnih 67 odsto bogatstva, dok donja polovina odraslih poseduje samo 1,2 odsto tog bogatstva. O ulozi poreza na nasledstvo, imovinu i poklone se uveliko govori u rešavanju nejednakosti.

Nekih 19 od 27 zemalja EU naplaćuje porez na prenos bogatstva. Međutim, prihodi od poreza na nasledstvo, imovinu i poklone premašuju jedan odsto ukupnog oporezivanja u samo dve zemlje EU, u Belgiji i Francuskoj.

Šta je porez na nasledstvo?

Porez na nasledstvo je specifičan oblik oporezivanja bogatstva. Porezi na neto bogatstvo se naplaćuju periodično, obično godišnje, na imovinu u vlasništvu.

Suprotno ovome, porezi na prenos bogatstva se naplaćuju kada dođe do prenosa bogatstva i, u slučaju poreza na nasledstvo i imovinu, samo nakon smrti darodavca.

Porez na nasledstvo (Pixabay)

Nema poreza na nasledstvo u osam zemalja EU

Od 2022. godine, prema Poreskoj fondaciji, koja se oslanja na „Svetski vodič za porez na imovinu i nasleđe 2022“ i PwC-ov „Svetski poreski rezime“, nije bilo poreza na nasleđe, imovinu i poklone u osam zemalja EU – u Austriji, na Kipru, u Estoniji, u Letoniji, na Malti, u Rumuniji, u Slovačkoj i u Švedskoj. Među zemljama EFTA, takođe nije bilo poreza na prenos bogatstva u Norveškoj.

Pet evropskih zemalja ukinulo je porez na nasledstvo

Pet zemalja je ukinulo porez na imovinu ili nasledstvo od 2000. To su Austrija, Češka, Norveška, Slovačka i Švedska. Estonija i Letonija nikada nisu naplaćivale porez na nasledstvo ili imovinu.

Dve nordijske, dve baltičke i dve ostrvske zemlje u Sredozemnom moru ne nameću porez na nasledstvo.

Prema izveštaju OECD-a „Oporezivanje nasleđa“ iz 2021. godine, postoje mnoge zajedničke karakteristike poreza na nasleđe, imovinu i poklone širom Evrope.

Većina zemalja naplaćuje poreze na nasleđe i poklone zasnovane na primaocima, ali manjina naplaćuje poreze na imovinu zasnovane na donatorima. Samo Danska, u EU, naplaćuje porez na imovinu preminulim donatorima. Velika Britanija takođe ima isto pravilo.

Većina zemalja favorizuje supružnike i direktne potomke kroz veće pragove za oslobađanje od poreza i niže poreske stope. Najčešće poreski privilegovana imovina uključuje glavno prebivalište, poslovna sredstva, penziona sredstva i polise životnog osiguranja.

Porez (Pixabay)

Kako se porede pravila i stope poreza na nasledstvo?

Pravila i stope poreza na nasledstvo variraju u zavisnosti od zemlje i regiona, vrednosti nasleđene imovine i nivoa porodične bliskosti između preminulog i naslednika.

U 2022. godini maksimalna stopa poreza na nasledstvo kretala se od 4 odsto u Hrvatskoj do 88 odsto u Španiji, u zavisnosti od regiona.

Većina evropskih zemalja takođe primenjuje pragove za oslobađanje od poreza na nasleđe i imovinu. Oni obično zavise od odnosa između darodavca i naslednika, pri čemu se za članove bliže porodice primenjuju povoljniji pragovi izuzeća.

Oni se značajno razlikuju širom Evrope, u rasponu, na primer, od skoro 16.000 evra u Belgiji do više od milion evra u Italiji.

Novac, porez (Unsplash)

Prihodi su manji od 1 odsto ukupnog oporezivanja u mnogim zemljama

Dok maksimalna stopa poreza na nasledstvo prelazi 50 odsto u nekoliko zemalja, prihodi od poreza na nasledstvo, imovinu i poklone čine veoma mali deo ukupnih poreskih prihoda u Evropi. Procenat ukupnih poreskih prihoda ostvarenih od ovih poreza bio je ispod 1 odsto u 2019, osim za Belgiju (1,46 odsto) i Francusku (1,36 odsto).

Ova cifra je bila 0,71 odsto u Velikoj Britaniji, 0,58 odsto u Španiji, 0,52 odsto u Nemačkoj i 0,1 odsto u Italiji.

Većina imovine ostaje neoporezovana

Razlog zašto su prihodi od poreza na nasledstvo i imovinu obično niski je taj što većina imovine ostaje neoporezovana u brojnim zemljama prema izveštaju OECD-a. Ovo je u velikoj meri posledica veoma preferencijalnog poreskog tretmana koji se primenjuje na transfere bliskim rođacima i zbog olakšica predviđenih za transfere određene imovine. Na primer, ovo uključuje glavno prebivalište, poslovna i poljoprivredna sredstva, penziona sredstva i polise životnog osiguranja.

„U velikom broju zemalja porezi na nasledstvo i imovinu se takođe mogu u velikoj meri izbeći putem poklona za vreme života zbog njihovog povoljnijeg poreskog tretmana“, takođe se navodi u izveštaju.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay, Unsplash