Važnost individualne podrške učenicima

„Svakom članu našeg tima dobrobit deteta je na prvom mestu. Mi želimo da našu školu dožive kao produžetak doma, bezbedno mesto u kome rastu, razvijaju se i grade temelje za budući uspeh”, poručuje Ivana Karadžić, master prava i osnivač Privatne osnovne škole „Mihajlo Pupin”. 

Današnjoj deci će u životu biti važne sposobnosti poput inovativnosti, kreativnosti, saradnje, kritičkog mišljenja, ali i naučna pismenost, poručuje nastavnica Vesela Mačkić, ističući da to omogućava takozvani STEM način učenja, koji će se primenjivati u toj školi.

Ivana Karadžić

• Kako ste došli na ideju da osnujete Privatnu osnovnu školu „Mihajlo Pupin” i gde vidite najveću priliku da se izdvojite od konkurencije?

Ivana Karadžić: Kao majka četvoro dece, želela sam da doprinesem stvaranju podsticajnog obrazovnog okruženja gde dete ima priliku da bude viđeno, a zatim i podržano da otkriva i razvija svoje talente. Zapravo, vizija mi je bila da ohrabrimo te mlade ljude da sanjaju velike snove, jer što više lepog utkamo u njih, toliko lepote će oni vratiti nazad društvu i svetu. Naš cilj, pored prenosa znanja, uključuje i razvoj ličnosti i karaktera. Želimo da oblikujemo generacije budućih lidera pažljivo i posvećeno kako bi postali autentični građani sveta sa ključnim vrednostima koje nose ime velikog naučnika Mihajla Pupina. Posebno ćemo se truditi da negujemo porodične vrednosti i zajedništvo kod dece.

• Kao osobi koja je svojevremeno bila proglašena za najbolju učiteljicu u Srbiji, koliko vam znači dolazak u Privatnu osnovnu školu „Mihajlo Pupin”?

Vesela Mačkić: Kad mi ovako postavite pitanje, zaista deluje kao ozbiljna odluka. Smatram da će mi novo okruženje dati mogućnost da napredujem. Sam koncept obrazovanja u školi, kao i plan i program, biće usmeren ka obrazovanju za koje se lično zalažem. Obrazovanje usmereno na kvalitetna i primenljiva znanja i obrazovanje koje podrazumeva formiranje veština. Primena savremenih tehnologija u nastavi obezbeđuje veću raznovrsnost nastavnih metoda i sadržaja, tako da će to umnogome olakšavati rad i stvaranje uslova da svaki učenik stiče znanje na način koji njemu najviše odgovara.

• Koliko su dobra lokacija škole i adekvatan ambijent u kome učenici provode vreme važni za sam obrazovni proces?

Ivana Karadžić: Kada smo birali lokaciju za školu, vodili smo se time da poseduje okruženje koje obiluje zelenilom, koje je bezbedno, sigurno i ušuškano, ali i da ujedno bude lako dostupna iz različitih pravaca. Svako ko zakorači u naš prostor oseća se kao da nije u gradu, a opet se nalazimo na centralnoj gradskoj lokaciji. Razlog leži u prostranim zelenim površinama koje se nalaze u sklopu škole, u okviru kojih su i tereni za košarku i fudbal. Učionice smo uredili tako da je deci inspirativno da u njima provode dane, a pored prostorija za redovnu obaveznu nastavku, posedujemo i kreativne prostorije za druženje, igranje, čitanje, dramske sekcije.

Vesela Mačkić

• Kada se govori o individualnoj podršci svakom učeniku, koliko je to teško sprovesti u praksi? Koji su najvažniji preduslovi za takav pristup obrazovanju?

Vesela Mačkić: Razred nikad nije homogena skupina pojedinaca, već grupa učenika koji se razlikuju po svom predznanju, sposobnostima, stilu i brzini učenja, očekivanjima i motivaciji. Kada nastavu i učenje prilagodimo, odnosno približimo svakom učeniku, uzimajući u obzir upravo njihovu individualnost, onda stvaramo mogućnosti da svaki učenik razvija svoje potencijale. U praksi nije teško spovesti individualizaciju, potrebno je samo dobro isplanirati nastavu i biti vešt u korišćenju različitih alata i kreativan u metodološkom pristupu.

• Možete li nam detaljnije opisati kako nacionalni program kroz redovnu i celodnevnu nastavu funkcioniše u vašoj školi i kako se razlikuje od tradicionalnih školskih programa?

Ivana Karadžić: Naša metoda rada podrazumeva sinhronizaciju redovnog, obaveznog nacionalnog programa i mnogobrojnih dodatnih slobodnih aktivnosti, kako bi se osigurala veća angažovanost đaka u programima škole i kako bi se kod njih izgradio pozitivan odnos ka školi i učenju. Ta sinergija je ono što nas čini jedinstvenom školom u Beogradu. Uz takav balans u osnovnom obrazovanju kod dece se razvijaju i važne veštine kritičkog mišljenja, komunikacije, saradnje i učenja, ali i aktivnog rešavanja izazova. Takođe, odlučili smo da u školi primenimo koncept celodnevne nastave, kroz koju dva nastavnika razredne nastave uz pomoć stručnih saradnika kreiraju i realizuju čitav nastavni dan, u kom svi zajedno uče, ponavljaju naučeno, vežbaju, igraju se, jedu i odmaraju se.

• Koje su dopunske aktivnosti dostupne u vašoj školi i koliko ih vi smatrate važnim kako u obrazovnom procesu tako i ličnom razvoju dece?

Vesela Mačkić: Popodnevne aktivnosti biće pretežno usmerene na različite aktivnosti koje omogućavaju učenicima da se iskažu. Kroz dramsku sekciju učenici će imati mogućnost da razvijaju komunikaciju, veštinu javnog nastupa, kulturu javnog dijaloga i razvijaju ljubav prema književnosti. Akcenat će biti i na negovanju nacionalnog nasleđa i podsticanje individualnog i kreativnog stvaralaštva kod učenika. Kroz dopunske aktivnosti učenici će imati priliku da učestvuju u različitim STEM aktivnostima, razvijajući logički pristup sadržajima i povezujući informacije u jednu celovitu strukturu.

Aktivnosti na otvorenom (David Micić)

• Zdrava ishrana je važan aspekt dečjeg razvoja. Kako izgleda jelovnik u vašoj školi, kreiran od strane nutricioniste Monike Varge, i koje su njegove odlike?

Ivana Karadžić: Odnos prema hrani i namirnicama gradi se od malih nogu, a u prvim godinama škole uticaj okruženja, drugara i učitelja posebno je važan. Pravilna ishrana treba da bude deo opšteg obrazovanja dece. Zato smo od početka, kada smo počeli da planiramo program i koncept naše škole, razmišljali i na koji način ćemo regulisati obroke da budu zdravi i nutritivno bogati za decu. Važno nam je na naši đaci zavole hranu, kao i da od ranih uzrasta nauče šta je izbalansirana ishrana. Tako je došlo i do saradnje sa nutricionistkinjom Monikom, koja je sa nama podelila svoju ideju da kroz unos svih duginih boja u toku dana možemo da postignemo sve što poželimo, a da to bude jednako zanimljivo deci, roditeljima i učiteljima.

• Koliko jedan posvećeni prosvetni radnik, koji svakog dana putuje na posao u drugi grad, a pritom je i roditelj, ima vremena za sebe, porodicu i hobi? Ostaje li nešto vremena za to?

Vesela Mačkić: Rečenica koju skoro svakodnevno ponavljam svojim đacima jeste: „Ti možeš sve.” To je nešto u šta duboko verujem. Ukoliko nešto jako želimo, tome se posvetimo i disciplinovano svakodnevno istrajavamo u svakom naporu, moramo doživeti uspeh. Moj život jeste vrlo dinamičan i uglavnom moram veoma dobro da isplaniram svoje aktivnosti. Rekreativno se bavim triatlonom, sport mi je kao neki filter od stresa, vreme za razmišljanje, planiranje, rasterećenost. Sport mi omogućava da shvatim koliko je upornost bitna, koliko u životu ne smemo pred izazovom da ustuknemo, već da ponekad treba napraviti taj jedan hrabar korak. 

Izvor: BIZLife Magazin

Foto: David Mićić/Dušan Petrović