Umetnost savršenog dremanja tokom dana
Ako se praktikuju pametno, dremke mogu biti dragocen način da poboljšate fokus i podignete nivo energije tokom dana. Istraživači sna objašnjavaju kako da ih pravilno koristite.
Popodne je, kapci vam se spuštaju, koncentracija opada. Zatvorite oči na pola sata i probudite se osveženi. Ali te večeri, prevrćete se u krevetu i ne možete da zaspite. Ta popodnevna dremka, koja vam je tada delovala osvežavajuće, možda je krivac. Dremke se odavno hvale kao sredstvo za poboljšanje budnosti, raspoloženja, pamćenja i produktivnosti. Ipak, kod nekih ljudi, one mogu da naruše san tokom noći.
Dremanje je mač sa dve oštrice. Ako se sprovodi ispravno, predstavlja moćan način da napunite mozak energijom, poboljšate koncentraciju i podržite mentalno i fizičko zdravlje. Ako se radi pogrešno, može vas ostaviti pospanim, dezorijentisanim i sa teškoćama da kasnije zaspite. Ključ je u razumevanju kako telo reguliše san i budnost. Većina ljudi prirodno doživi pad budnosti u ranim popodnevnim časovima, obično između 13 i 16 časova. To nije samo posledica obilnog ručka—naš unutrašnji biološki sat, poznat kao cirkadijalni ritam, stvara cikluse budnosti i umora tokom dana. Taj popodnevni pad je deo tog ritma, zbog čega se mnogi tada osećaju pospano. Istraživanja, koja prenosi portal The Conversation, sugerišu da kratka dremka tokom tog perioda—najbolje uz izlaganje jakom svetlu nakon toga—može pomoći da se suzbije umor, poboljša budnost i unapredi kognitivna funkcija, bez ometanja sna tokom noći. Te „power dremke“ omogućavaju mozgu da se odmori, ali da ne uđe u dubok san, što olakšava buđenje sa osećajem osveženosti.
Ali postoji začkoljica: ako dremka traje predugo, može se desiti da se probudite osećajući se gore nego pre. To je posledica tzv. „inercije sna“—one maglovite pospanosti i dezorijentacije koje nastaju kada se probudimo iz dublje faze sna. Kada dremka pređe 30 minuta, mozak prelazi u fazu sporotalasnog sna, iz koje je mnogo teže probuditi se. Istraživanja pokazuju da buđenje iz dubokog sna može ostaviti osećaj tromosti i do sat vremena. To može imati ozbiljne posledice ako tada treba da obavljate zadatke koji zahtevaju pažnju, donosite važne odluke ili rukujete mašinama, na primer. Takođe, ako dremkate prekasno u toku dana, to može narušiti tzv. „pritisak sna“—prirodnu potrebu tela za snom—što otežava utonuće u san noću.
Kada je dremka neophodna
Za neke ljude, dremanje je neophodno. Radnici u smenama često pate od isprekidanog sna zbog nepravilnog rasporeda, i dremka u pravo vreme pre noćne smene može povećati budnost i smanjiti rizik od grešaka i nezgoda. Slično, ljudi koji redovno ne uspevaju da dovoljno spavaju noću—bilo zbog posla, roditeljstva ili drugih obaveza—mogu imati koristi od dremki kako bi nadoknadili manjak sna.
Ipak, oslanjanje na dremke umesto na kvalitetan noćni san je kratkoročno rešenje, a ne dugoročna strategija. Osobama koje pate od hronične nesanice često se savetuje da izbegavaju dremke, jer dnevno spavanje može oslabiti potrebu za snom noću.
Određene grupe koriste strateško dremkanje kao alat za poboljšanje performansi. Sportisti ga uključuju u rasporede treninga kako bi ubrzali oporavak mišića i poboljšali reakcije i izdržljivost. Istraživanja takođe pokazuju da ljudi sa zanimanjima koja zahtevaju visoku koncentraciju, poput zdravstvenih radnika i avionskih posada, imaju koristi od kratkih planiranih dremki kako bi održali pažnju i smanjili greške uzrokovane umorom. NASA je otkrila da dremka od 26 minuta može poboljšati učinak osoblja na dugim letovima za 34%, a budnost za 54%.
Kako dremati na pravi način
Za efikasno dremanje, važni su i vreme i okruženje. Dremke između 10 i 20 minuta pomažu da izbegnete pospanost nakon buđenja. Idealno vreme je pre 14 časova—dremke kasnije u danu mogu pomeriti prirodni ritam spavanja.Najbolje dremke se dešavaju u hladnom, mračnom i tihom prostoru, sličnom onom za noćni san. Maska za oči i slušalice koje poništavaju buku mogu pomoći, posebno ako dremkate u svetlom ili bučnom okruženju.
Uprkos prednostima, dremanje nije za svakoga. Starost, stil života i obrasci spavanja igraju ulogu u tome da li dremke pomažu ili odmažu. Dobra dremka je stvar strategije—znati kada, kako i da li uopšte treba dremkati.
Za neke je to korisna navika koja poboljšava energiju i fokus. Za druge, klizav teren koji vodi ka nesanici. Ključ je u eksperimentisanju i posmatranju kako dremke utiču na vaš celokupni kvalitet sna. Ako se rade pametno, dremke mogu biti vredan alat. Ako se rade pogrešno, mogu biti razlog zašto zurite u plafon u ponoć.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Freepik
